Digitalne (kompjuterske, video) igre, zajedno sa svetovima i kulturama koji unutar njih nastaju i funkcionišu, postale su logičan teren antropološkog ispitivanja, jer bi antropolozi morali da se bave stvarima/problemima/procesima koji su važni ispitivanjima, a igre to svakako jesu. Pored toga, pomeranje sve većeg broja ljudi iz “stvarnog” u virtuelne/sintetičke svetove menja “stvarni” svet, i to jeste jedan od savremenih procesa transformacije društ(a)va/kulture koji je neophodno ispratiti (za samo par decenija biće ga nemoguće rekonstruisati), ako želimo da, i u našim savremenim društvima, antropologija i dalje bude relevantna disciplina, odnosno da “antropolozi igraju značajnu ulogu” u njihovom životu i istoriji.