Prof. dr Aleksandar B Nedeljković je u okviru svog predmeta Naučna fantastika na master studijama anglistike Univerziteta u Kragujevcu posebno mesto posvetio naučnofantastičnim delima Ursule K. Le Gvin.

Na ovoj tribini ćemo razmotriti zašto Ursulina alegorijska pripovetka, parabola, “Oni koji odlaze iz Omelasa” nije naučna fantastika, ali jeste vrhunska književnost, i zašto je važna za (anti)utopijske studije.
Prof. ABN će tvrditi da je roman Stalno se vraćajući kući najbolji utopijski SF roman u književnosti na engleskom jeziku u drugoj polovini dvadesetog veka a Tamara Lujak će čitati odabranu, najlepšu poeziju iz te bogate knjige antropologije daleke budućnosti.

Kroz nekoliko stotina hiljada godina, dok naša robotska civilizacija uveliko (ali, bez nas) u jedanaest hiljada tehnoloških baza na Zemlji, i mnogo drugih na Mesecu i drugde, razvija vrhunsku nauku, i istražuje i osvaja svemir, ljudi, malobrojni, podeljeni u vrlo mala plemena, uglavnom ostaju u svojim drvenim kućicama, obrađuju svoje baštice, nikud ne žure, i nemaju neke velike ambicije niti planove. Žive mirno, blizu tla, a ako ikud i pođu, brzo se vrate kući. Da li će se cela priča o nama stvarno tako završiti?