To nisu u pravom smislu ni fragmenti njegovog učenja, kako nam sugeriše naslov zbirke Hermana Dilsa Fragmeti predsokratovaca. Naime, mi o Talesovom učenju o vodi nemamo sačuvanu ni jednu jedinu njegovu reč.  Međutim, ni  svedočanstva koja imamo iz druge ruke, i koja, zavisno od kriterijuma, imaju različit stepen pouzdanosti, često vode u protivrečnost. Imajući u vidu te i još neke razloge, neki istoričari iz svojih prikaza istorije najranije filozofije izostavljaju Talesa, i počinju ih sa Anaksimandrom. Jedino što se može učiniti u nastojanju da se za Talesa sačuva mesto u istoriji filozofije jeste da se iz ovih nepovezanih svedočanstava pokuša rekonstruisati neka koherentna teorija koja bi bila značajna za nastanak i razvoj nauke i filozofije. Međutim, oskudnost, nepovezanost i različit status pouzdanosti tih svedočanstava, s jedne strane, otežavaju taj posao, a, sa druge strane, otvaraju prostor za različite i međusobno neuskladive intepretacije.

U izlaganju prof. dr Drago Đurić pokušaće da vrednuje opravdanost nekih već afirmisanih intepretativnih teorijskih modela (materijalni monizam, generativna supstanca, hilozoizam) kao i da ukaže na još neke, koji do sada nisu bili ekplicitno zastupani.