„Za razliku od politika identiteta, manjinske politike suštinski su etičke, u smislu da su to politike koje nam omogućavaju da izbegnemo postajanje fašistom. Manjinske politike nam omogućaaju pristup slobodi i revolucionarnim kretanjima. To nikako ne znači da je sama pripadnost manjinskoj grupi po sebi oslobađajuća i revolucionarna… Manjiinsko je zapravo ono što dovodi u pitanje i sam opozicioni dualizam većinskog i manjinskog, i što kao takvo, destabilizuje sve identitetske formacije“ (Jelisaveta Blagojević, Politike nemislivog: Uvod u ne-fašistički život)

Šta danas zapravo znači manjinska politika? Da li postoji nešto u prostoru između ili izvan već definisanih političkih pozicija levice, desnice, centra i sl.? Da li su takve pozicije, ukoliko postoje, proizvod interesnog ideološkog eklekticizma ili u njima leži destabilizatorski potencijal i obećanje nečeg nemislivog?

Ciklus tribina „Manjinska čitanja politike“ nastao je u saradnji Centra za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar), Departmana za kritičke studije politike Fakulteta za medije i komunikacije (Univerzitet Singidunum), Centra za ženske studije u Beogradu i Doma omladine Beograda, u želji da se pojam političkog shvati i promišlja šire i kompleksnije od njegovog konvencionalnog značenja, ali i da se tako shvaćenom pojmu političkog priđe sa pozicija koje izmiču uobičajenim identitetskim kategorijama i redukovanim diskursima kojima obiluje ubrzana i intenzivirana današnjica.

Jednom mesečno, od januara 2016. godine, o manjinskim politikama, geografiji mržnje, mestima borbe, politikama prijateljstva i mnogo čemu još, razgovaraće se iz novih, neafirmisanih i drugačijih perspektiva.