Zaista, kuda ide Srbija sto godina posle socijaliste Svetozara Markovića, autora poznate studije „Srbija na Istoku“ koja je teorijska osnova ovih razgovora, i njegovog sledbenika Pere Todorovića. Danas savremeni socijalisti i demokrate svakodnevno u svojim političkim porukama govore o tome da je savremenoj Srbiji, posle novog raspada zajedničke države (Jugoslavije a zatim i države Srbija i Crna Gora) mesto u Evropi.

 

Povodom ove dnevno političke opsesije Evropom mogu se  postaviti mnoga pitanja: Na kojoj političko – istorijskoj tradiciji počiva ovo opredeljenje? Koliko je ono realno i iskreno? Najzad, kako Evropska zajednica doista vidi Srbiju i šta su stvarni uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi postala njen ravnopravni član? Zašto je, recimo, Republika Hrvatska ispred Srbije na ovom putu? Postoje li druge političke opcije i koliko su one realne (savez sa Rusijom ili Kinom?) Odgovor na ova pitanja može označiti početak šire demokratske i teorijske rasprave o budućnosti savremene Srbije.

Ciklus ima tri teme: Srbija na Istoku; Srbija i komunizam; Srbija na Zapadu