Sekularno religijska-arhitektura koristi se simboličkim jezikom koji razbuktava našu percepciju i maštu, a posebno poglavlje označiće revolucionarna vizionarska arhitektura Etjena Luja Bulea, Kloda Nikole Ledua, Roberta Adama, Anrija Labrusta i Antonia Gaudija čija dela stoje na pragu modernizma i uvode nas u fascinantne primere Gesamtkunstwerk-a u delima Viktora Orte, Čarlsa Renija Mekintoša, Ota Vagnera, Jozefa Marije Olbriha, Jozefa Hofmana, Adolfa Losa, Luja Salivena, Frenka Lojda Rajta, Antonija Sant Elije, Valtera Gropijusa, Ludviga Misa van der Roa, Šarla Eduara Le Korbizjea i Alvara Alta.Sa Lujem Kanom otvorićemo vrata visokog modernizma i onog što se danas sveukupno podvodi pod postmodernizam, bićemo svedoci najveličanstvenijih ideja sekularno-religisjke arhitekture Oskara Nimajera, Filipa Džonsona, Roberta Venturija, Frenka O. Gerija, Kišo Kurokave, Alda Rosija, Pitera Ajzemana, Normana Fostera, Rikarda Bofilja, Pitera Zumthora, Žana Nuvela, Daniela Libeskinda, Tadaa Anda, Rema Kolhasa, Zahe Hadid, Hernana Diaza Alonsa, i dr. Takođe na ovom izlaganju paralelno ćemo pratiti kako se sekularno-religijska arhitektura prepoznaje i manifestuje u delima najeminentnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata poput Jovana Ilkića, Andre Stevanovića, Nikole Nestorovića, Branka Tanazevića, Momira Korunovića, Petra Bajalovića, Dragiše Brašovana, Nikole Dobrovića, Milana Zlokovića, Milorada Pantovića, Mihaila Jankovića, Ivana Antića, Ivanke Raspopović, Bogdana Bogdanovića i Mihajla Mitrovića.

dr Irena Kuletin Ćulafić je docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Departmanu za istoriju i teoriju arhitekture i umetnosti. Posebna područja interesa: istorija, teorija, estetika i filozofija arhitekture, umetnosti, primenjenih umetnosti i dizajna; zaštita kulturnog nasleđa; estetika životne sredine i svakodnevna estetika u arhitekturi, urbanizmu, unutrašnjoj arhitekturi i industrijskom dizajnu.

Ciklus tribina Teologija i arhitektura upoznaje stručnu i širu javnost sa odnosom između sakralnog prostora, njegovih oblika i simboličkog značenja, i religijskih ideja i rituala. Ciklus obuhvata mediteranske i zapadne tradicije, uključujući antičku Grčku i Rim, judaizam, islam, hrišćanstvo, ali i moderne fenomene poput „sekularnih religija“ i njihovih (sekularno) sakralnih prostora, poput nacionalnih memorijala i slobodno-masonskih hramova. Pored upoznavanja sa specifičnostima religijskih ideja, rituala i arhitektonskih oblika u svakoj pojedinačnoj tradiciji, ciklus takođe ima za svrhu ukazivanje na kontinuitete koji postoje između tradicija koje formalno shvatamo kao različite; sveti prostori i njihova simbolika pružaju možda i najupečatljivije svedočanstvo o tim kontinuitetima.