Da li je neophodno voleti sebe da bi mogli da volimo i druge ljude? Odnosi sa bliskim ljudima su često ogledalo onoga kako vidimo sebe i kako nas drugi vide, a da li je onda važno da razmislimo o odnosu sa samim sobom? Koliko nas odnos prema sebi definiše i koliko nas nekad zaslepljuje da ni ne tražimo pomoć na vreme, šta to govori o nama?
Ako smo bili zanemarivani, kao odrasli ljudi imaćemo potrebu da često zanemarimo sami sebe pa i svoje osnovne potrebe. Ukoliko nas to neko nije naučio kada smo bili mali da li se može to naučiti sada? Da li će nam za učenje toga biti potrebna pomoć ili možemo to sami uz pomoć literature prijatelja, novih aktivnosti?

U okviru ciklusa “Psihoterapijske priče” na ovoj tribini bavićemo se odnosom prema sebi i čuti zanimljive i poučne priče o ljudima koji su uspeli da nauče ovu važnu stvar. Šta im je bilo potrebno? Da li su ove stvari teške za učenje i koje su bile najčešće zablude?

Govori:
Jelena Milošević, diplomirani psiholog, master istraživačke psihologije; psihoterapeut – transakcioni analitičar pod supervizijom (CTAtr), EMDR terapeut (L1). Osnovne studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu završila je i master studije iz oblasti istraživačke psihologije u okviru uže oblasti socijalne psihologije, gde se bavila povezanošću moralnog razvoja i empatije sa predrasudama.
Pri TA centru u Beogradu završila je petogodišnju edukaciju u okviru psihoterapijske škole transakcione analize (TA). Upravo kroz prizmu TA koncepata prethodnu deceniju obavljala je poslove psihologa i postepeno ulazila u svet psihoterapije.

Kao psiholog se poslednjih deset godina bavila psihološkom procenom za zapošljavanje, držanjem edukativnih obuka, obuka za lični razvoj i psiholoških radionica, psihološkim savetovanjem i profesionalnom orijentacijom mladih. Uključena je u različite projekte kao nezavisni istraživač – analitičar podataka na uzorcima, najčešće u okviru istraživanja tržišta, ali i kao saradnik na Tvining projektu Evropske unije.
Svoje dosadašnje iskustvo i znanje sada je u potpunosti usmerila na oblast psihoterapije.
Uz TA tehnike u radu koristi i tehnike iz drugih terapijskih pravaca (integrativna psihoterapija – Erskin, telesna psihoterapija, geštalt).

Smatra izuzetno važnim promovisanje psihologije kao nauke i njeno približavanje široj populaciji u čemu aktivno i učestvuje tokom svoje profesionalne karijere, najčešće kroz saradnju sa medijima, ali i putem društvenih mreža, predavanja. Pored psihoterapijskih tema, bavi se temama iz oblasti socijalne psihologije i psihologije saobraćaja.

Moderator: Uroš Pavlović, dipl. psiholog, psihoterapeut pod supervizijom, osnivač Asocijacije edukativnih praksi