Moral je skup načelnih pravila za život. Čoveku je moral neophodan za srećan i ispunjen život, jer je čovek komplikovano biće, i biološko (homo sapiens) i kulturno (pojedinac, u društvu), a instinkti koje je nasledio od evolucionih predaka i srednjevekovni moralni kodeksi nisu dovoljni da ga vode kroz život i kroz izbore koje mora da pravi.

S razvojem kompleksne tehnološke i globalne civilizacije, ovakva pravila deluju zastarelo.
Kroz istoriju možemo da pratimo razvoj morala i njegovu vezu sa religijom. U osnovi, religija odgovara na dve ljudske potrebe: potrebu za umirivanjem straha od smrti (transcendencija, zagrobni život) i potrebu za smislom (smislom života uopšte i smislom života individue). Ove potrebe evoluiraju sa kulturnom evolucijom čoveka.

Velike religije su velike zato što su na te potrebe svojevremeno odgovorile bolje od drugih. Na primer, u antičko doba hrišćanstvo je, bolje nego drugi kultovi, umirilo strah od smrti i dalo smisao svakodnevnoj patnji ljudi. Ali, stvari se komplikuju: sve organizovane religije teže da iskoriste sve ljudske potrebe kao način da ih privuku u svoje stado, tj. pod svoju kontrolu, pa je tako i ljudska potreba za moralom iskorišćena i danas je široko prihvaćen stav da je nereligiozna osoba nemoralna.

Na ovoj tribini ćemo diskutovati o moralu odvojenom od religije. Koji sekularni morali postoje? Na kojim vrednostima se različiti sekularni moralni kodeksi zasnivaju? Može li se naučno, kroz uvide antropologije, psihologije, sociologije, politikologije, definisati skup pravila za srećan i ispunjen život u civilizaciji 21. veka?