Osmi mart 2019. foro Vida Knežević

 

Tribina „Radnice i sindikati – jugoslovensko nasleđe i aktuelna borba“ ima za cilj da u okviru naslovne teme pažnju javnosti skrene na probleme vezane za tzv. nestandardne forme rada i radnog angažovanja, i to u rasponu od prividno privilegovanih do onih očigledno potcenjenih. Učesnice tribine će iz perspektive svog teorijskog, istraživačkog i aktivističkog rada ukazati na modele radn(ičk)e i sindikalne (ne)organizovanosti žena u istorijskom opsegu od Kraljevine Jugoslavije do najaktuelnijih zbivanja u Srbiji, s akcentom na ovo poslednje. Razgovor učesnica tribine pokazaće i zašto se feministički pristup s pravom smatra najoptimalnijim u ostvarivanju dubljih uvida u procese iskorišćavanja ženskog rada u Kraljevini Jugoslaviji odnosno njegove prekarizacije u Srbiji danas.

Aleksandra Vučković, ujedno i moderatorka tribine, povešće razgovor počev od činjenice da u periodu nakon Drugog svetskog rata, pa sve do raspada Jugoslavije, sindikati zauzimaju vodeću ulogu u radničkom organizovanju; i da je upravo ovo jugoslovensko nasleđe razlog zbog kojeg i danas sindikati u Srbiji još uvek predstavljaju centralno mesto borbe za prava radnica i radnika, za razliku od SAD, ali i velikog dela Zapadne Evrope, gde su u daleko većoj meri skrajnuti ili podređeni interesima poslodavaca. Ona će ukazati kako otuda ne iznenađuje što neoliberalne tendencije diktiraju da se mesto ženske borbe izmesti sa radnog mesta, te se o radnim pravima žena sve više govori u kontekstu identitetske politike i opštih ženskih prava a nezavisno od njihovog klasnog položaja. Međutim, ovakav aktivizam ne daje zadovoljavajuće rezultate jer otuđuje žene iz klasne borbe i samim tim poništava direktnu moć koje bi mogle da imaju nad svojim poslodavcima. Nasuprot ovom neoliberalnom angažmanu, stoji sindikalno organizovanje koje ženama omogućava daleko veću kontrolu u postavljanju uslova za rad, jer centrira moć koju poseduju baš zato što su radnice. Kroz uporednu analizu ova dva modela ženskog organizovanja, moći ćemo da vidimo zbog čega je sindikalni model uspešniji, kao i kroz konkretne primere uspešne prakse da se borba za specifična ženska radna prava (npr. pravo na porodiljsko odsustvo) smeste upravo u okvire sindikalne borbe. Kao članica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije, Aleksandra Vučković će se osvrnuti i na mehanizme koji su se u našoj praksi pokazali kao posebno značajni za radna prava žena u nauci.

Lara Končar će pažnju usmeriti na druge „nestandardne“ forme radnog angažovanja, koje su u poslednje vreme postale predmet interesovanja, kako različitih društvenih i političkih aktera i organizacija tako i državnih institucija u Srbiji. Međutim, zainteresovanost za pitanje položaja radnika i radnica u ovim formama zaposlenja kreće se u različitim, i često suprotstavljenim pravcima. Ona će pokazati kako uprkos nastojanjima da se ukaže na savremene probleme i tendencije prekarizacije rada, svedočimo neoliberno-kapitalističkim kretanjima koja nas suočavaju sa očitim paradoksom: iako postoje napori da problemi prekarizacije rada budu sve vidljiviji, istovremeno se događaju strukturni procesi kojima se urušavaju već postojeća prava radnica ostavljajući ih u još nepovoljnijem socio-ekonomskom položaju. Jedan od mogućih primera ovih tendencija jesu i institucionalni i formalno-pravni okviri u Srbiji kojima se regulišu „nestandardne“ forme radnog angažovanja, ali i neposredno legitimiše prekarizacija rada. Feministički pristup jedini omogućava potpuno razumevanje strukturnih uslova u kojima se žene nalaze, uticaj političkih, ekonomskih i društvenih procesa na njihov svakodnevni život, te položaj i odnose koji se formiraju unutar radnih okruženja. Kroz primer radnica u poljoprivredi i uslužnim delatnostima, a u kontekstu novopredloženih zakonskih propisa za regulaciju privremenih, povremenih i sezonskih poslova u ovim sektorima, Lara Končar će pokazati međupoveznost strukturnih uslova koji oblikuju svakodnevicu radnica, sa ciljem da se prodiskutuju uloga i značaj različitih vidova političkog organizovanja i borbi za bolji položaj žena u savremenom kontekstu.

Vida Knežević će govoriti o umetnicama i kulturnim radnicama u borbi za radna prava. Iako je, naime, dominantno mišljenje da umetnice imaju lep i lagodan život, koji se odvija na relaciji između ušuškanog ateljea i večernjeg koktel prijema, njihova svakodnevica je sasvim drugačija. I umetnice moraju od nečega da žive, da jedu, prehrane porodicu i plaćaju stanarinu. Uostalom kao i kulturne radnice, naročito one koje rade na tzv. „nezavisnoj umetničkoj sceni“ a koje najčešće nemaju ugovor o radu, često ni stalna primanja, zagarantovani godišnji odmor, mogućnost plaćenog porodiljskog bolovanja, kao ni zdravstveno ni penziono osiguranje. To je i pokazao slučaj nekoliko samostalnih umetnica, članica ULUS-a, koje tokom 2019. godine nisu mogle da ostvare svoje pravo na plaćeno porodiljsko – zbog tada novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Ovako tešku i neizvesnu situaciju po pitanju radnih prava u polju kulture i umetnosti naročito je ogolio period pandemije i kao središnje pitanje postavio pitanje radnih prava i problem političkog i sindikalnog organizovanja u sektoru kulture. Savremenu borbu umetnica za bolje uslove rada Vida Knežević će sagledati kroz istorijsku perspektivu, i to posebno međuratni period, kada se, tokom i krajem tridesetih godina 20. veka, jedan deo umetničke scene – onaj vezan za ilegalno delovanje KPJ i politiku Narodnog fronta – politički organizovao zahtevajući bolje uslove rada od tada ključne umetničke institucije, Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“. U ovom izložbenom prostoru se i danas nalazi sedište Udruženja likovnih umetnika Srbije, koje je poslednjih godina postalo epicentar progresivnih zbivanja na umetničkoj sceni. Umetnice i kulturne radnice, okupljene oko Omladinske sekcije Ženskog pokreta i časopisa Žena danas, kao i tadašnjeg Udruženja likovnih umetnosti, ilegalne grupe Život i oko levog umetničkog fronta, dale su veliki doprinos političkom organizovanju umetnika i kulturnih radnica osvešćujući i artikulišući problem dvostruke opterećenosti žene, nepriznatog i neplaćenog kućnog rada, brige o deci i nezi starijih članova domaćinstva ali i ravnopravo učestvujući u nastupajućoj partizanskoj borbi.

 

Biografije učesnica:

Aleksandra Vučković je rođena 1992. godine u Beogradu. Radi kao istraživačica-saradnica na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je završila osnovne i master studije filozofije, a trenutno piše doktorsku disertaciju. Članica je Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije. Pored filozofije, interesuje se i za različite modele sindikata, kao i strategije organizovanja radnica i radnika na terenu.

Lara Končar je doktorantkinja na programu studija kulture i medija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Završila je master studije kulture i roda na istom fakultetu, a diplomirala na Odeljenju za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Završila je jednogodišnji obrazovni program Centra za ženske studije u Beogradu, i pohađala studije kulturne antropologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Učesnica je brojnih naučnih konferencija i gostujuća predavačica na univerzitetima u regionu. U svojstvu istraživačice ili koordinatorke uključena je u više naučnih i aktivističkih projekata i udruženja, kao što su ASTRA, Zajedničko i Centar za ženske studije. Prva je laureatkinja nagrade „Zagorka Golubović“ koju Institut za filozofiju i društvenu teoriju dodeljuje za najbolji angažovani istraživački rad, za studiju „O položaju i iskustvima sezonskih radnica u poljoprivredi u savremenoj Srbiji. Može li se govoriti o elementima strukturnog nasilja“ (2021).

Vida Knežević je istoričarka umetnosti, kustoskinja, radnica u sektoru kulture, članica Kontekst kolektiva, čiji rad predstavlja proces povezivanja kritičke teorije i prakse,  umetničke proizvodnje sa širim društvenim delovanjem. Od 2006. do 2010. godine je radila na projektu Kontekst galerija. U periodu od 2008. do 2010. godine predavala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Završila je postdiplomske master studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, i  odbranila doktorsku tezu pod nazivom Teorija i praksa kritičke levice u jugoslovenskoj kulturi (jugoslovenska umetnost između dva svetska rata i revolucionarni društveni pokret). Od 2014.  jedna je od urednica edukativnog projekta i medijskog portala Mašina.rs,  gde se bavi odnosom između kulturno-umetničke i medijske proizvodnje, ekonomije, politike i aktivizma.