Jedna takva pretnja dolazi od naših nebeskih komšija, ogromnih kamenih stena poznatih pod nazivom asteroidi. Kroz istoriju čovečanstva zabeleženi su brojni sudari ovih stena sa našom planetom. Najpoznatiji od njih je svakao onaj koji se dogodio pre oko 65 miliona godina i doveo do izumiranja dinosaurusa, a koji je između ostalog otvorio i put za pojavu naše vrste. Mnogi su sigurno čuli i za Tungusku eksploziju, koju je takođe najverovatnije izazvao asteroid, kao i za Baringerov krater u Arizoni. To su samo neki od brojnih dokaza da je udar asteroida zaista moguć. Takve dokaze nalazimo i na drugim telima u Sunčevom sistemu.

Sve to navodi nas na brojna pitanja. Kako su nastali asteroidi? Gde se nalaze i koliko ih ima? Koliko su česti njihovi sudari sa Zemljom i šta nam oni donose? Na ova, i mnoga druga pitanja o ovom misterioznom kamenju, pokušaćemo dati odgovore.
 
Bojan Novaković završio je studije astronomije na Matematičkom fakultetu u Beogradu, gde je odbranio i magistarsku tezu 2009, odnosno doktorsku disertaciju 2011. godine. Početkom 2005. godine zaposlio se na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu gde je radio sve do oktobra 2009. godine, kada prelazi na Katedru za astronomiju, Matematičkog fakulteta u Beogradu, gde je i danas angažovan. Dobitnik je nagrade Astronomske opservatorije za naučni rad mladih za 2010. godinu. Bavi se proučavanjem planetarnih sistema, pri čemu je njegova glavna oblast istraživanja vezana za tzv. sudarne familije asteroida. Ove familije sastoje se od velikog broja manjih objekata nastalih raspadom jednog većeg asteroida usled sudara sa drugim asteroidom. Pored toga bavi se i problemima stabilnosti kretanja asteroida u dugim vremenskim intervalima. Do danas je objavio značajan broj radova, od čega jedanaest u vodećim medjunarodnim časopisima.