Teško je naći aktera bilo u obrazovnoj sferi, bilo da je interesno usmeren na nju – bez obzira da li je reč o zaposlenima, učenicima/studentima, roditeljima, poslodavcima, predlagačima i kreatorima obrazovnih politika i sl, koji je zadovoljan njenim funkcionisanjem. Evidentno je da pristup obrazovanju mora da se menja i da je neodvojiv od promene sistema društvenih odnosa.

Obrazovno polje je poprište ideoloških borbi za interpretaciju sistema i uspostavljanje novih/recikliranje postojećih hegemonih vrednosti koje postaju „zdrav razum“ društva. Iako je u suštini heterogeno u pogledu aktera i perspektiva, obzirom da je oblikovano državnim politikama i zahtevima tržišta, u biti je reč o mehanizmu kontrole društvene pokretljivosti.

Tokom radnog stola napravićemo osvrt na važnije zaokrete na ideološkom i operativnom planu: kako se menjaju državne politike ka (visokom) obrazovanju i kakve su njihove implikacije po mlade i tržište rada.
Pored makro i mezo perspektive, neophodno je analizirati i percepcije aktera u obrazovnom polju. Razgovaraćemo o tome kako nastavno osoblje, sindikati i studenti razumevaju aktuelne procese i svoje mesto u njima. Povremena gibanja i protesti pružili su nam zanimljivu građu za promišljanje strategija za promenu postojećeg reda stvari koji ide na štetu najširih slojeva i same akademske zajednice. U ovu društvenu (ne)jednačinu treba uključiti i sve one aktere koji utiču ili pokušavaju da utiču na oblikovanje obrazovne sfere, od raznih aktera iz civilnog sektora, koji pokrivaju čitavu paletu ideoloških usmerenja, do verskih institucija i međunarodnih organizacija koje operišu u konzervativnom i patrijarhalnom ključu.

Dođite da razgovaramo o perspektivama za unapređenje obrazovnog okruženja i uslova za učenje, koje se ne meri po aršinima tržišta, već javnog interesa.