Da li su ona materijalnog ili duhovnog karaktera?
Da li ih mogu imati tela bez mozgova?
Kakvi zakoni njima upravljaju?
Kakvi zakoni njima upravljaju?

Ovo nepodudaranje između perspektive prvog i trećeg lica, između potpune izvesnosti i velike nepoznanice, kada su u pitanju naša mentalna stanja i naše sopstvo, jedan je od glavnih pokretača istraživanja u oblasti filozofije duha i pokušaja da se nađe odgovor na pitanje šta je duh i kakav je odnos duha i tela.

Formulisane su brojne hipoteze i teorije o prirodi mentalnih stanja – od dualističkih teorija prema kojima se mentalno bitno razlikuje od materijalnog, materijalističkih prema kojima su mentalna stanja samo fizička stanja mozga, do eliminativističkih prema kojima je sam problem pogrešno postavljen jer se u objašnjenjima prirode duha i njegovih stanja vodimo neodgovarajućim prednaučnim pojmovima. Ipak, sve ove teorije, koliko god bile različite, imaju jednu zajedničku pretpostavku- pretpostavku da ukoliko mentalna stanja postoje, ona se nalaze unutar naših tela, ili preciznije unutar naših glava.

Posledično i naše sopstvo je ograničeno biološkim granicama. Pomenuta pretpostavka je dovedena u pitanje tek krajem dvadesetog veka u oblasti kognitivnih nauka i rodile su se nove hipoteze o konstituciji i strukturi mentalnih stanja i kognitivnih procesa koje se grupno nazivaju situiranim pristupima. Njima se ističe uloga okoline i tela u konstituciji misaonih procesa i otvara mogućnost da se ponekad ovi procesi doslovno protežu preko granica naših tela u okolinu.

Najavljeno predavanje baviće se upravo ovakvim pristupima mentalnom i kogniciji i njegova glavna tema će biti teza o proširenju kognicije, duha i sopstva i njene implikacije za pravno shvatanje ličnosti i projekat konstrukcije jake veštačke inteligencije.