U osnovi, preispituje kontekste identiteta i subjekata i njihovu političku i lingvističku reprezentaciju.  Pored ostalog, na delo su vrlo uticali Fuko i Lakan čija stanovišta Batler obilato koristi da bi razvila teoriju performativnosti roda. Pri čemu polazi od toga da je maskulini subjekt fiktivna konstrukcija koja je zakonski normirana (Lakan) i da je moguća postulacija subverzivne ili emancipatorske seksualnosti koja bi mogla biti oslobođena (očinskog) zakona (Fuko). Govoreći o feminističkom subjektu, Batler preispituje njegovu zavisnost od zakona, kulturoloških diskursa, naturalizacije i političkog sastava koji konstruiše. Analizom ‘’tela’’ i ‘’bića’’ muškaraca i žena, otvara se put ka ideji o promenljivosti identiteta. ‘’Bića’’ sagledava kroz serije performativnih činova, a materijalnost ‘’tela’’ kroz rodni i rasni diskurs iz kojeg nastaje. Govori o tome da rod formiraju kulturne norme ali i pojedinačna moć delovanja (individual agency) koja je, kao takva, temelj kritike rodnog nasilja.

Kroz različite teorijske okidače ”Nevolja s rodom” otvorila je mogućnost promene ustavljenih paradigmi. Od preispitivanja kulturne simbolizacija pola do performativnosti roda i identiteta. Od razmatranja kategorije „žene“ kao feminističkog subjekta do novih feminističkih politika. Međutim, šta danas ova knjiga može, ponovo, da poruči? Po mišljenju mnogih, ona i sada nudi nešto eksperimentalno i pionirsko; ono što je tek potrebno interpretirati i upotrebiti. Danas, kada je i naše društvo suočeno sa polnom diskriminacijom, gde je sve češće nasilje nad ženama, gde je odnos društvene moći između muškaraca i žena veoma izražen, a netolerantnost i homofobija iznova obesmišljavaju borbu za prava i vidljivost LGBT-a – ”Nevolju s rodom” nije dovoljno pročitati već i upotrebiti.

Studije roda, kvir teorija i LGBT studije danas imaju svoje mesto u akademskom životu i postoje trendovi u okviru toga koji se razvijaju i menjaju vrlo progresivno. Istovremeno prodiru u zakone, društvene standarde, psihijatrijske asocijacije, svetsku zdravstvenu organizaciju, dijagnostičke priručnike za mentalno zdravlje širom sveta, debate u Ujedinjenim nacijama, javne debate poput onih o gej brakovima, netradicionalnom roditeljstvu i nema dileme da je postoji ozbiljan prodor u političko polje. Ali, i dalje se ljudi odbacuju, tuku, omalovažavaju, zatvaraju, demonizuju na osnovu toga kako se rodno reprezentuju i šta je njihova seksualna orjentacija. Postoje gradovi po Evropi gde se ne možete tek tako, bez pripreme, okupiti kao, recimo, transrodna grupa. Vrlo je nebezbedno na ulicama. U mnogim zemljama zakoni su izrazito nepovoljni, od čega je problematičnije jedino i masovno stanje svesti.

 

Teze za tumačenje knjige:

 

”Nevolje s rodom”, Batler kaže da je najviše bila zabrinuta heteroseksualnim pretpostavkama koje su prožimale feminističku književnu teoriju. I da, kako misli, nijedna feministička teorija ne treba da ima isključive rodne norme u okviru sebe. Jer to često ima za posledicu homofobiju. I da feminizam treba da pažljivo u tom smislu postupa, ne bi li sam proizveo nove forme hijerarhije i isključivog. Upravo zato joj je bilo važno da uvede jedan tekst koji bi mogao da otvori polje mogućnosti za rod i to bez diktata koje od tih mogućnosti je potrebno realizovati. Odnosno, namera teksta nije da prepiše novi rodni način života koji bi mogao, čitaocima, da posluži kao model.

 

Sam tekst koji je objavljen 1990. nije se oslanjao na anglo-američku sociološku i antropološku tradiciju proučavanja roda. Tako da je knjiga unapred bila u SAD podvrgnuta riziku od evrocentrizma, a u Francuskoj joj je pretila suprotna priča: od amerikanizacije francuske teorije, zbog čega su je mnogi izdavači jedva razmatrali. Generalno, u vreme istraživačkog rada Džudit Batler na knjizi ”Nevolja s rodom” postojao je priličan skepticizam kada je reč neadekvatnosti tih poststruktarističkih konepcija koje ona ”uvozi” iz Francuske.

 

Batler otvara priču o delegitimizovanim, tabuiziranim, ”nemogućim” manjinama i seksualnim praksama. Ali kaže ”ne znači da sve manjinske praske treba osuditi niti slaviti, ali znači da je potrebno da mislimo o njima pre nego što donesemo bilo kakve zaključke”. Ona kaže da vidi paniku da licima onih koji su za te prakse mislili da su nemislive. ”Da li je slom rodnih granica na primer, toliko monstruozan, toliko zastrašujući da po definiciji nemoguće… truditi se misliti rod?” I nju će zanimati da pokaže na koji način je znanje o rodu naturalizovano, pri čemu je ”stvarnost nasilno obrezana”.

 

Za Batler je vrlo važno to promišljanje samih pojmova muškosti i ženskosti koji su, kao binarnost, na različitim nivoima ukorenjeni (to je ‘’binarno ograničenje kulture). Polazi se od toga da čitavom tom diskursu prethodi ‘’biseksualnost’’ – koja je postavljena kao psihički temelj. I na volšeban način aktuelizuje to pitanje podele. Kako drugačije misliti to mesto koje prethodi zakonitoj podeli ako ne pomoću nekog novog diskursa?

************

Ciklus razgovora “Angažovana lektira” podrazumeva moderirane razgovore o knjigama radikalnih mislilaca 20. i 21. veka. U pitanju su dela iz domena filozofije, političke teorije i teorije umetnosti koja su bila od velikog uticaja na akademsku i širu društvenu zajednicu i ponekad prekretnice čitavih pravaca. Neke od knjiga su: ‘’Mitologije” (Bart), ‘’Postmoderno stanje’’ (Liotar), “Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije” (Benjamin), ‘’Ogledalo proizvodnje’’ (Bodrijar), ”Društvo spektakla” (Debor), ”Imperija” (Hart i Negri), ‘’Kapital’’ (Piketi) i tako dalje.