Jedan deo snaga koje će 24. aprila učestvovati na izborima se, na čelu sa SNS-om, i dalje drži ovog recepta.
Paralelno s tim, struja koja se protivi evro-atlantskim integracijama u domaćem političkom životu mahom se vezuje za konzervativne i krajnje desne snage – one koje se zalažu za to da Srbija umesto u Vašingtonu i Briselu, pokrovitelje traži u Moskvi.

Prema rezultatima istraživanja, neke od partija koje zagovaraju ove pozicije nakon predstojećih izbora vratiće se u skupštinske klupe.

Šesnaest godina evrointegracija ne samo da nije rešilo strukturne probleme naše privrede, već nije rešilo ni nacionalno pitanje. Obećanja i nade su izigrane. Trvenja na relaciji Beograd–Zagreb–Sarajevo–Priština ne prestaju, iako su danas češće upakovana u jezik diplomatije nego otvorenog ratovanja. Za to vreme, NATO se uspešno širi u regionu, dok Rusija pokušava da preko Srbije uspostavi kakvu-takvu imperijalnu kontratežu. Kao i vekovima unazad, male balkanske zemlje – pod naletima romantizovanja kako globalizacije tako i nacionalizma – zauzimaju uloge piona na velikoj geostrateškoj tabli.

Na koji način misliti o izboru između priklanjanja Vašingtonu/Briselu i Moskvi? Koliko je uopšte važno kakav se izbor po tom pitanju pravi? Da li mali balkanski narodi mogu da izgrade sopstvenu budućnost bez oslanjana na neku veliku silu? Mogu li to da urade oslanjajući se na neke od njih?

Ovo su samo neka od pitanja koja ćemo potegnuti u diskusiji povodom promocije novog pamfleta Marks21, u kom iznosimo analize odnosa između imperijalizma i nacionalizma, kao i predloge za rešavanje nacionalnog pitanja na Balkanu. Diskusiju će otvoriti Neda Đorđević i Matija Medenica, aktivistkinja i aktivista Marks21.