Emancipacija počinje kada odlučimo da propitamo suprotstavljanje gledanja i delanja, kada shvatimo da očiglednosti koje na taj način strukturiraju odnose između rečenog, viđenog i učinjenog, pripadaju i same strukturi dominacije i potčinjavanja. Ona počinje kada uvidimo da je gledanje takođe delanje koje potvrđuje ili transformiše to raspoređivanje položaja.

(Žak Ransijer, „Emancipovani gledalac“)

 

Osamdesetih godina 20. veka pojavili su se kritički osvrti na prevladavajuće diskurse nezamislivog (Lancman), nesaznatljivog (Liotar) i nepredstavljivog (Levinas), koji su upućivali na upade nekontrolisanog i nenadziranog vizuelnog fragmenta u strogu strukturiranost medijskih reprezentacija. Da li su neki događaji nepredstavljivi? Da li možemo govoriti o nepredstavljivosti određenih slika koje uznemiravaju savremenu društvenu imaginaciju? Kako možemo govoriti o nepredstavljivosti unutar informacionog društva, prezasićenog podacima i slikama? Šta se dešava kada slika izneveri pretpostavljeni kontekst reprezentovanja izvesnog događaja?

___

 

Ciklus tribina „Manjinska čitanja politike“ nastao je u saradnji Centra za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK.Centar), Fakulteta za medije i komunikacije (Univerzitet Singidunum) Centra za ženske studije u Beogradu i Doma Omladine Beograda, u želji da se pojam političkog shvati i promišlja šire i kompleksnije od njegovog konvencionalnog značenja, ali i da se tako shvaćenom pojmu političkog priđe sa pozicija koje izmiču uobičajenim identitetskim kategorijama i redukovanim diskursima kojima obiluje ubrzana i intenzivirana današnjica.