Šta se skriva iza te, naizgled nespojive terminologije koju, i ako ne razumemo, koristimo u svakodnevnom životu? Umesto da nabrajamo razne tipove vlasti, moći i upravljanja, pogledajmo gde je, po Mišelu Fukou, usahnula stara francuska trojka: Liberte, Egalite, Fraternite, u modernim tehnologijama moći. To nije samo pitanje za psihologiju i sociologiju. Onaj ko živi sopstveni život ima potrebu za izražavanjem sopstvenog govora. Ali kome govorimo? Previše se očekuje od sopstvene intime i njene moći da ostane normalna i postane srećna. Za Fukoa, odnos sebe prema sebi ne donosi moć „nad” sobom, već uvid da delamo na osnovu onoga čime vladamo. Odnos prema sebi, temelj etike, nije nešto drugo u odnosu na političku i građansku aktivnost. Tu je moć da i drugome priznamo njegova prava i slobodu. Arijadnina nit izlaska iz lavirinta straha od nemoći, prepoznaje se i u filosofskom iskustvu i govoru povratka sebi, iz klinča egzistencijalne tame i svetovnosti sveta.