Savremeni kritičari opisuju Fukoov rad kao postmodernistički ili poststrukturalistički. Iako je u početku prihvatao ovaj opis, Fuko je kasnije isticao svoju udaljenost od strukturalističkog pristupa, ističući da, za razliku od strukturalista, on nije usvojio formalistički pristup umetnosti. Nije prihvatao čak ni svrstavanje u postmodernizam, govoreći da bi radije raspravljao o definiciji modernosti. Želim da ga prikažem iz jedne vrlo značajne perspektive njegovih izuzetnih istraživanja a to je književnost, koju je nazvao „velika strankinja”. Njegovi stavovi o odnosu čitanja i pisanja o autoru, o anonimnosti autora, o odnosu filosofije i književnosti, o tome zašto pisci pišu biće tema ovog izlaganja. Roman i poeziju smatrao je iskušeničkim činom same filozofije.