Ideja ovoga izlaganja je problematizovanje tobožnje nedodirljivosti (auto)kritičke filosofske tradicije, preko koje se filosofija prepoznaje već više od desta godina. U svim kritičkim (za)okretima koji su u istoriji filosofiji na delu nakon Kanta, nipošto nije bilo problematično samokritičko izoštravanje filosofske svesti – ukoliko to treba da dovede do njenog primerenijeg odnosa i prema sebi i prema stvarnosti. Sporno je, međutim, ako filosofija, baveći se kritičkim obzirima, ostane zabavljena isključivo sama sobom, a „zaboravi“ na stvarnost. Utoliko, ona odustaje od svojeg istorijski i suštinski iskovanog habitusa, a stvarnost prepušta drugim teorijskim ili primenjenim disciplinama. Zato želimo da ispitamo da li jedna vrsta metaistorijske i metakulturne refleksije, kojom bi se filosofija tretirala kao unutarkulturni fenomen, te jednom drugačijom vrstom autorefleksije (u stilu filosofije kulture) stekla primereniju svest o sebi, može da se odgovori obema potrebama – i da filosofija samu sebe kritički reflektuje, ali da pri tome (p)ostane kadra da razumeva samu stvarnost.

Časlav Koprivica
Rođen 1970. u Nikšiću (Crna Gora), diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odjeljenju za filosofiju Filosofskog fakulteta u Beogradu, do 2000. saradnik Instituta za filosofiju i društvenu teoriju u Beogradu, profesor za filosofske predmete na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bavi se naučnim, prevodilačko-uredničkim i publicističkim radom.