U toku obavljanja svoje svakodnevne delatnosti lekari su izloženi uticaju različitih interesa iz kojih mogu proisteći pitanja o njihovoj odgovornosti. Neretko pacijenti i članovi njihove porodice pokušavaju da u građanskopravnom (parničnom) postupku izvuku materijalnu korist iz navodnih lekarskih grešaka i njihovih posledica. Poznato je da u svetu u ovakvim situacijama oštećenim pacijentima mogu biti isplaćene velike novčane sume, što je u našoj aktuelnoj socioekonomskoj situaciji još uvek daleko od realnosti. S druge strane, sve brojniji su i sudski postupci u kojima se postavlja pitanje krivične odgovornosti lekara zbog grešaka i nesavesnosti u radu, tako da se stvara opšta atmosfera u javnosti u kojoj je svaki pacijent potencijalni tužilac.

Svedoci smo, takođe, neželjene pojave da sredstva javnog informisanja, prvenstveno štampa, sve češće ovakve slučajeve prikazuju na nepotrebno senzacionalistički način. Neretko se dešava da svoje mišljenje o ispravnosti rada lekara javno i kritički saopštavaju osobe koje nemaju nikakvog profesionalnog dodira sa medicinom, a prema sadržaju njihovih tekstova očigledno je da nemaju ni osnovno opšte znanje o aktuelnoj medicinskoj problematici o kojoj pišu. U sredstvima javnog informisanja senzacionalističke osude lekara po pravilu se pojavljuju preuranjeno, u vreme kada neispravnosti u njihovom radu još nisu dokazane. Često se koriste i nedozvoljivo uvredljivi izrazi ne samo za lekare čija se odgovornost ispituje, već i za lekare koji su kao veštaci uključeni u sudskomedicinsku ekspertizu. Ovakva javna stigmatizacija lekara može imati teške posledice za njihovu dalju profesionalnu aktivnost, čak i kada se kasnije u sudskom postupku sa sigurnošću isključi njihova odgovornost.