Zašto konstruišemo i šta nam to donosi? Konstruktivizam je savremeni psihoterapijski pravac koji podrazumeva multiperspektivnost i stvaralački pristup sebi i svetu. Fokusira se na potencijal čoveka – na ono što možemo biti, na anticipacije, na ono čega se plašimo i put kojim idemo, a ne na dijagnoze i kategorije koje čoveku oduzimaju agensnost.

Konstruišući, mi uspostavljamo vrstu predvidljivosti nad okruženjem i nad sobom. Na izvestan način, svima nam je potrebna “kontrola” sveta, a to postižemo pomoću konstrukata kojima doživljavamo i opisujemo svet oko sebe. Tako, može se reći, postoji samo naš svet, a granice tog sveta su jedine granice koje poznajemo. Ta kontrola nad svetom omogućava nam predvidljivost i jasnoću postupaka. Svet, dakle, postaje nešto poznato i naše, gde možemo da funkcionišemo i uviđamo sličnosti i razlike, bilo da ih iskazujemo kroz reči, emocije ili gestove. Ovaj mehanizam, način na koji obezbeđujemo kontrolu nad svetom, naše predstave i njihova međusobna veza – predstavljaju sistem konstrukata neke osobe. Za tim značenjima tragamo, nastojeći da objasnimo prošla, sadašnja i buduća ponašanja osobe kroz pretpostavke i teorije o sebi i svetu koje osoba ima.

Ključna tema i jedna od najvažnijih pretpotavki u konstruktivističkoj psihoterapiji je izbor. Konstrukti su mreža značenja kojom unosimo red u nered, kontrolu u haos. Oni nam služe da osmislimo i damo značenje svetu, smisao životu. To značenje nam omogućava da svet konstruišemo potpuno različito, te postoji neograničeni broj perspektiva po kojima možemo osmisliti sebe i svet. Sa jedne strane, to nas može uplašiti, ali sa druge je oslobađajuće. Ako zaista ne postoji nijedna privilegovana perspektiva sveta, ne postoji ni “istina” koju terapeut poseduje i govori klijentu. Klijent može izabrati za sebe ono što bi ga učinilo srećnim, onaj smisao života i izbore koji mu omogućavaju smislen život. U ovom modalitetu, terapeut je saradnik koji pomaže klijentu da rekonstruiše najvažnije pretpostavke o sebi i životu kao i onaj segment psihičke strukture koji mu je najvažniji, koji upravlja njegovim akcijama. Pomaže mu da doživi i sebe kao proces i promenu, a ne kao konstantu koja je nepromenljiva.

Milan Damjanac je diplomirao filozofiju, a završio je i master iz obrazovanja i master iz socijalnog rada. Nakon studija, upisuje i završava specijalističku petogodišnju edukaciju iz oblasti konstruktivističke psihoterapije i stiče nacionalni sertifikat iz psihoterapije u okviru Društva saveza psihoterapeuta Srbije, priznatog od strane Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP). Završava i edukaciju iz egzistencijalnog savetovanja i postaje član britanske terapijske asocijacije (National UK Therapist Register- SFTR) i Evropske asocijacije za savetovanje (EAC), a nakon toga i sertifikat filozofskog praktičara i savetnika pod okriljem američkog društva za filozofsku praksu (American philosophical practitioners association- APPA). Bavi se individualnom i grupnom psihoterapijom, stručnim edukacijama, a radi kao edukator u okviru Udruženja konstruktivista Srbije (UKS), u okviru kojeg edukuje i buduće psihoterapeute iz oblasti konstruktivističke psihoterapije.