Pričaćemo o tome kako su psiholozi počeli da modeluju kognitivni system čoveka oponašajući arhitekturu i funkcionalnost računara šezdesetih godina, od modela memorije do kompleksnih kognitivnih procesa kao što su odlučivanje, suđenje, zaključivanje.

Fokus će biti na teoriji odlučivanja i heuristikama i bajasima u kognitivnom sistemu. Pričaćemo o različitim konceptualizacijama racionalnosti, kakvu ulogu u donošenju odluka igra okruženje, odnosno kako kognitivni sistem operiše sa informacijama koje dobija iz okruženja. Takođe, pričaćemo o empirijskim istraživanjima i o eksperimentalnom simuliranju i merenju algoritama ljudskog kognitivnog aparata.

Posebno ćemo se osvrnuti na primere u skorašnjim događajima poput odlučivanja o vakcinisanju, o tome kako naš kognitivni sistem obrađuje oprečne i šarlatanske informacije o pandemiji i slično, te kako da razumemo slom epistemičkog autoriteta koji je nastao u našem društvu tokom prethodnih godinu dana.

 

Dr Kaja Damnjanović je docent na Odeljenju za psihologiju, naučni saradnik Instituta za filozofiju i istraživač u Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerzteta u Beogradu. Po službenoj dužnosti čita o heuristikama, racionalnosti, kognitivnim iluzijama i teorijama dualnih procesa. Istraživački je usmerena na donošenje odluka i zaključivanje, a primenjeni, “životniji” aspekt njenih istraživanja jesu zdravstvene odluke pacijenata.

 

**************************

KAKO ISTRAŽUJEMO?

Prirodni i društveni fenomeni ne poznaju naučne discipline i kada se bavimo istraživanjem sveta oko nas, probleme koje pokušavamo da rešimo napadamo različitim metodama i tehnikama. Empirijski i teorijski pokušavamo da objasnimo i predvidimo pojave, a taj proces je suštinski proces komunikacije između onoga što zovemo naučne discipline – interdisciplinarnost, multidisciplinarnost, antidisciplinarnost…

Kada govorimo o istraživanjima epidemija, ne pričamo samo o epidemiologiji i epidemiolozima. Pričamo o ogromnom spektru naučnika i naučnih disciplina koji svojim znanjem doprinose razumevanju pojava i problema koje posmatramo. Tu su i statističari, epidemiolozi, genetičari, virusolozi, programeri, fizičari, psiholozi, imunolozi, filozofi nauke, itd… Svi zajedno pokušavaju da komunikacijom i različitom artiljerijom napadnu i reše probleme koje pred njih stavlja priroda i u okeanu neznanja nauče nešto više makar o jednoj kapljici iz njega.

Slično je i sa drugim temama kojima ćemo se baviti u ovom ciklusu. Kako istražujemo vakcine? Kako istražujemo klimatske promene? Kako istražujemo zagađenje vazduha? Kako istražujemo epidemije? Kako istražujemo teorije zavere? Kako istražujemo ljudsku evoluciju? Kako istražujemo uslove za postojanje života u Svemiru? …

Ovo su neke od tema kojima ćemo se baviti na tribinama, u okviru ciklusa “KAKO ISTRAŽUJEMO?”.

**************************

Radio Galaksija  je popularno naučni internet portal koji promoviše nauku i naučni metod, naučno obrazovanje, naučnu pismenost, filozofsku pismenost, kritičko mišljenje, kao i osvešćivanje javnosti o štetnosti pseudonauke, kvazinauke i antinauke. Teme kojima se Radio Galaksija bavi su teme iz oblasti astronomije, fizike, biologije i svih srodnih nauka i tehnologije, ali i iz istorije i filozofije nauke, kao i konteksta u kom se nauka danas nalazi u društvu. Na Radio Aparatu, Radio Galaksija svakog utorka  emituje svoje radio emisije – “Radio Galaksija”, u kojoj na jednu temu razgovara sa stručnjakom koji se tom temom bavi ili mu je bliska, “Naučni megafon”, mesečni pregled vesti iz nauke, i “Jedan pisac, jedna knjiga!”, emisiju posvećenu preporukama i razgovorima o bitnim misliocima, piscima i njihovim delima. Radio Galaksija postoji od 2008. godine, a poslednje 4 godine je uređuje i vodi Dušan Pavlović.

 

Dušan Pavlović je naučni edukator, studirao je astrofiziku na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a radi u Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) u kojoj koordiniše i vodi programe Letnje naučne škole, Školu meteorske astronomije, koordiniše Laboratoriju za fiziku i elektroniku i deo je rukovodilačkog tima seminara za edukaciju novih asistenata ISP. Učestvovao je i organizovao mnoštvo programa u okviru ISP, od predavanja i radionica za učenike osnovnih škola, do međunarodnih škola za studente, bio deo organizacionih odbora Konferencije polaznika programa ISP “Korak u nauku” i međunarodnih naučnih konferencija poput Međunarodne meteorske konferencije.