Pritisci masmedija, propagacija i teror  vitkosti, nametanje kalupa lepote, estetske društvene prihvatljivosti  predstavljaju samo neke od sadržaja kulturno-obrazovnog imperativa mladima na putu traganja za sopstvenim identitetom, ponude instant rešenja, univerzalnog uzora i krhke uzdanice. Kako je u našoj zemlji na pijadestalu kult hrane, bilo da se dobrom gozbom častimo ili proslavljamo ili u hrani tragamo za utehom, poremećaji ishrane su postali svakodnevica, česta pojava i veliki problem.

 

Ideja projekta „ Jesti ili ne jesti, pitanje je sada?“  je da se učenici srednjih škola pouzdano informišu, kroz  interaktivne dvočasovne radionice u formi predavanja, na temu zdrave, pravilne ishrane, neophodnosti fizičke aktivnosti, otklanjanja iluzija i zabluda na temu pojedinih redukcionih dijeta, dijetetskih preparata, posledica zloupotrebe lekova, kao i o posledicama neadekvatnog (prekomernog, nedovoljnog, neizbalansiranog) energetskog unosa (gojaznost, ateroskleroza, dijabetes tip 2), o mentalno uslovljenim poremećajima ishrane (anoreksija, bulimija, bindž iting (eng. binge eating).

Predavači su studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su i sami  prošli edukaciju od strane stručnih saradnika sa Katedri Medicinskog fakulteta, održane u cilju unapređivanja projekta, osvešćivanja, adekvatne informisanosti i pobuđivanja odgovornosti studentima – predavačima učesnicima na projektu.

 

Učenici rešavaju asocijacije, čija rešenja upućuju na teme predavanja. Predavanje sadrži deo o samoj ulozi hrane, hranljivim materijama (ugljeni hidrati, proteini, masti, vitamini, minerali, voda), metabolizmu, sportu; deo o dijetama, posledicama nedovoljno izbalansirane ishrane i deo o mentalno uslovljenim poremećajima ishrane.

Projekat postoji od 2010. godine i sprovodi se volonterski, sa manjim pauzama u sprovođenju. Predavanja su održavana u beogradskim gimnazijama, (Trećoj i Četvrtoj  beogradskoj gimnaziji i u Matematičkoj gimnaziji). Trenutno je osam predavača na projektu.

 

Primarni cilj projekta je prevencija poremećaja ishrane putem pouzdane informisanosti na način primeren uzrastu đaka i stvaranje sigurnog okruženja u kome je moguće pravovremeno prepoznavanje i blagovremeno rešavanje problema poremećaja ishrane. Sekundarni cilj je podsticanje i razvijanje društvene odgovornosti kod studenata medicine, koje će im pomoći da već tokom studija stiču iskustvo u zdravstveno – vaspitnom radu što pruža dobru osnovu za kasniji rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.