U romanu “Vi što maštate o sreći” Damnjanović nam predstavlja idiličnu sliku Beograda na početku dvadesetog veka, a onda je silovito izvrće uletom naučnofantastičnih elemenata koji potpuno menjaju percepciju čitaoca o ustrojstvu tog sveta.

Puna adaptacija ovog romana mogla bi ići jedino u dva ekstrema: bolivudska grafička raskoš, vatromet na hiljadu strana, ili ovako – svedeno, jezgrovito, u srž. Straka i Damnjanović predstavljaju prirodan spoj pošto su sličnog fanzinaškog i andergraund mentaliteta, maštoviti i razmahani.

Sam strip je kratak ali vrtoglav niz slika koje naviru iz Ljubinog romana i Strakinog unutrašnjeg oka. Zgrade su živa bića koja se rađaju i umiru poput njihovih stanara, negde s one strane Dunava žive plemena Indijanaca, s juga preti rat sa trolovima, a iznutra grize nespokoj i sumnja u prirodu stvarnosti, jer matriks baguje, simulakrum puca.