KalendarTribina: IZAZOVI TRANSPLANTACIJE ORGANA KOD NAS I U SVETU
subota, 21. septembar 2013. u 19:00 - DOB//Tribinska sala
Tribina Bioetičkog društva Srbije//Govori: prof. dr Dušan Šćepanović
Zbog sve većeg interesovanja javnosti za probleme transplantacije organa, sve češćih aktivističkih donatorskih inicijativa porodica i prijatelja obolelih, kao i u cilju promocije doniranja ogana u Srbiji, ovaj put o ovoj temi govori prof. dr Dušan Šćepanović, kome je i samom 2006. godine presađeno srce u Gracu.
Transplantacija organa je verovatno najizazovnija grana medicine ne samo kod nas, najverovatnije zato što je nezaobilazno vezana za implantiranje organa ili dela organa i tkiva sa jedne osobe na drugu. To je jedina grana medicine koja ne može da se obavlja bez isključive pomoći i saradnje drugih osoba, jer ako nema organa, nema ni transplantacije.
Helsinška Deklaracija iz 1986.g. određuje kadaveričnu transplantaciju organa kao merilo kulturne i civilizacijske razvijenosti jedne evropske zemlje. Na žalost, Srbija među tim zemljama zauzima poslednje mesto. Ne samo po godišnjem broju transplantacija organa, nego i po broju donora, kao i po broju građana koji su se za života odlučili da zaveštaju svoje organe. Njih samo oko 80 000, što Srbiji daje rang od 4 donora na milion stanovnika. Liste čekanja na organe, posebno bubreg se mere hiljadama, za jetru stotinama, a za srce desetinama. Na žalost, ne možemo reći tačno ni koliko, ni ko, ni kada jer centralni registar ne postoji, kao ni precizna rang lista. Čak ni za bubreg, a za srce i jetru uopšte ne postoji! U Srbiji transplantacija srca nije urađena već više od 14 godina, jetra se transplantira sporadično, a bubreg manje nego nedovoljno!
Izazovi transplantacije nisu samo u medicinskom smislu, već pre svega u etičkom, organizacionom, medijskom i finansijskom. Zastareli Zakon o zaveštanju organa je samo jedna od prepreka daljem razvoju transplantacije. On predstavlja i najveću etičku dilemu u smislu koncepcije za koju treba da se opredelimo – Informativna saglasnost koja je sada na snazi i nije dala gotovo nikakve rezultate, pretpostavljena saglasnost, trenutni izbor, ili nešto sasvim drugo.
Pored Zakonodavne etike, diskutovaće se i o dilemama medicinske etike, etike alokacije organa, etike informisanja građana i profesionalaca, kao i etike razmene organa sa drugim zemljama i udruženjima. Pre svega će se razmatrati organizaciona etika i faktori koji utiču na nju kao glavni uzrok nejednakosti bolesnika pred zdravstvenim sistemom i državom i nejednakosti u izgledima da se dobije spasonosni organ, uprkos trudu donora, porodice i zdravstvenih lica. Upoređivaće se sistem u Srbiji sa sistemima u EU, Eurotransplantu i SAD.
Prof. dr. Dušan Šćepanović, dr.sc., dečji hirurg i dečji urolog, master menadžmenta u zdravstvu, rođen je u Beogradu 1955. godine gde je završio Medicinski fakultet (MF) Univerziteta u Beogradu, magistarske studije iz dečje hirurgije – urologije na MF, specijalistički ispit iz Dečje hirurgije, kao i doktorat na MF. Najmlađi je doktor nauka na katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u istoriji. Prof. Šćepanović je završio Master studije „Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite“ na Medicinskom fakultetu i FON-u Univerziteta u Beogradu u maju 2012. Master tezu pod nazivom „ZDRAVSTVENA POLITIKA U ORGANIZACIJI TRANSPLANTACIJE ORGANA U SRBIJI“ odbranio je sa odličnim uspehom 27.03. 2013. na MF u Beogradu i stekao zvanje Master Menadžera u sistemu zdravstvene zaštite kao najstariji student u istoriji MF i FON u 58. godini života i 7. godini života posle transplantacije srca (06.12.2006.g., LKH Graz, Austrija).
Zaposlen u Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u Tiršovoj od juna 1982.
