Honet smatra da danas nedostaje sveobuhvatna društveno-politička teorija koja bi mogla da ponudi nadu u ovim, kako ih naziva, vremenima beznađa. Iznosi tezu da konvencionalna doktrina socijalizma ne može da dijagnostikuje probleme sa kojima se suočavamo niti da ponudi adekvatne normativne smernice za društvenu transformaciju.

Postoji opasnost da socijalizam (socijalistička teorija) bude svedena na još jednu u nizu teorija koje danas postoje. Formulacija da je socijalizam danas ’’još jedna od teorija među ostalim’’ za Honeta je veoma bitna zato što socijalizam inherentno teži da bude znatno više, smatra Ivković: od svog nastanka do danas socijalizam teži da bude politička teorija sa normativnim smernicama, društvena teorija koja objašnjava osnovnu strukturu društvene stvarnosti i samim tim ukazuje na fundamentalne forme dominacije unutar te strukture. Istovremeno teži da bude politička filozofija, društvena teorija i izraz realnih kontradikcija i borbi u društvu. Prema Honetu, socijalizam mora ostati u domenu domenu te tri dimenzije kako se ne bi sveo na teoriju pravde među drugima koja mora da na klasičan političko-filozofski način utemeljuje svoje normativne principe; opravdava ih na univerzalistički.

Govorićemo o Honetovoj ’’teoriji priznanja’’ – sveobuhvatnu društvno-političku teoriju koja pokušava da parira Habermasovoj najdalekosežnoj inovaciji, a to je koncept ’’komunikativnog delovanja’’. Međutim, i ta teorija ima problem da izađe na kraj sa današnjim trenutkom i složenim formama savremenih dominacija, pa se otvara prostor za kritiku te teorije koja je praktična zasnovana u Honetovim ranijim deloma kao što su ’’Borba za priznanje’’ i ’’Pravo slobode’’.

Analiziraćemo pojmove pojmova slobode, bratstva i jednakosti od ranih socijalista do danas, i doći do Karla Marksa koji je doveo socijalizam na kvalitativno nov nivo po čemu je, kako smatra Honet, nezamenjiv. Naime, Marks je sistematizovao pojedine fragmente ranosocijalističkih razumevanja kapitalizma kao jedne nove stvarnosti koja prožima društveni život. Značajna je Marksova sposobnost da ukaže na to da je kapitalističko društvo jedan totalitet, da ono nije samo kapitalistička ekonomija, plus liberalno-buržoaska država, plus određena sfera društvene produkcije već je to jedan sveobuhvatni poredak koji određuje naše mogućnosti delanja u svim sferama – privatnoj, porodičnoj, političkoj, tržišnoj (M.Ivković). Ali upravo usled ove sistematizacije, Marks podiže socijalizam i na nov nivo teorijske i političke autoritarnosti – što ćemo pokušati da obrazložimo.

Inače, Aksel Honet je profesor na Odeljenju za filozofiju Univerziteta Kolumbija u Njujorku i doskorašnji dugogodišnji direktor Instituta za društvena istraživanja u Frankfurtu. Najznačajnija dela su mu “Kritika moći”, ”Borba za priznanje”, “Postvarenje” i “Pravo slobode”.