Sredinom 80ih je stvoren podžanr koji je obuhvatio sve koji su, na drugačiji način nego u džez fuziji, kombinovali pop, r’n’b, soul i fank sa džezom. Smooth jazz su snažno podržale velike radio stanice, i oblikovale ukus miliona, željnih (naglašene) melodije i uglađenog zvuka. Brojni ljubitelji Dejvida Senborna su svakako preslušali i par njegovih „tvrđih“ albuma, a činjenica je da je smooth „otvorio“ mnoge mlade ljude za „pravi“ džez nije jedini argument u korist ovog pravca. Želja da se pomire komercijalno i umetničko ponekad i upali. Kritika da 90% tu može da se zanemari možda i stoji, ali zar nije tako i sa drugim žanrovima?
 
Gledaoci MTV-a bi lako mogli da zaključe da se hip hoperi dele na one koji promovišu brendove (odela, automobile, pića) i „sodomiste“ kojima je svaka treća reč „kučka“. Pogrešno! Recitovanje uz ritmičku pratnju su u Ameriku doneli crni robovi iz Afrike, među prethodnicima repa su Džon Li Huker, Oskar Braun Junior, Amiri Baraka, Muhamed Ali. Gil Skot Heron je govornu reč uz muziku uzdigao na novi nivo; on i prva rep grupa, The Last Poets, „kovali su svest svoje rase“. Društvenu kritiku i vezu sa muzičkim korenima uz naglasak na džezu su krajem 80ih održali Stetsasonic, Jungle Brothers, A Tribe Called Quest, Gang Starr. Maks Rouč i Lester Bouvi su podržali kulturu ulice; Brenford Marselis je snimao sa Guruom, Ron Karter sa De La Soul i francuskim reperom MC Solaar-om. Majlsu je producent Easy Mo Bee pomogao da predstavi fuziju džeza i hip hopa na albumu Doo-Bop.
 
Jedan Amerikanac, DJ Smash je početkom 90ih u londonskim klubovima video ljude kako igraju uz muziku Arta Blejkija i postideo se što malo zna o muzičkoj kulturi svoje zemlje. Tako se obavestio da ga je uskoro angažovala kuća Blue Note da kompiluje i remiksuje njihove stare hitove. Henkok je džez svetu predstavio majstore skreča, i ponekad nastupao sa di džejevima. Kolaboracija DJ Spooky – Metju Šip primer je uspele saradnje.

 

O ciklusu tribina ISTORIJA DŽEZA:
Dom omladine Beograda pokrenuo je ekskluzivnu seriju predavanja “Istorija džeza”, kao uvod u programe Beogradskog džez festivala!

Istorija džeza, kao najstarije forme popularne muzike, bogata je i raznovrsna kao i istorija 20. i 21. veka u kojima se razvijao, granao i dosezao nove granice. U ovom ciklusu predavanja, Mićun Ristić, muzički teoretičar, hronološki nas vodi na put kroz epohu koju su obeležili ritmovi i melodije džeza, upoznajući nas, uz raznovrsne audio ilustracije, sa svim glavnim akterima i stilovima džez muzike. Sjajna prilika da se osvrnemo na prošlost, sadašnjost i moguću budućnost ove popularne muzike!

Pripremite se za 31. Beogradski džez festival, koji će biti održan od 28. oktobra do 1. novembra 2015. godine u Domu omladine Beograda, kao i za sve ostale Beogradske džez festival koji dolaze. Saznajte sve o tome odakle džez potiče, koji žanrovi džeza postoje, na koji način se sviraju i šta sve to znači!
 
Razumite umetnost džeza i nađite svoj odgovor na ključno pitanje: zašto ljudi sviraju džez već duže od jednog veka!