Hajdegerov problem ALETEJE kao otkrivenosti, raskrivenosti, pre svega potiče od prevrednovanog starogrčkog pojma. Cilj našeg izlaganja je da zajedno sa Hajdegerovim pojmom LICHTUNG (ČISTINA) ukaže na specifičnost ljudskog postojanja koje mora biti u saglasju sa istinom bivstvovanja kao neskrivenošću. Ukazujući na, po Hajdegeru, nesreću sa rimskim prevodima starogrčkih leksema, doslovnim, nastojaćemo da pokažemo na gubljenje suštinskih semantičkih vrednosti, određujućih za pomenute pojmove, koji pak konstituišu bivstvovanje. Pokušaćemo da ukažemo na, usled životnih prilika i svetonazor, duboki nesporazum između čoveka kao tu bivstvujućeg i njegove egzistencijalne nosivosti i definisanosti. Od velike važnosti biće nam Hajdegerovi stavovi o jeziku kao kući bića, ali i predavanja o tehnici. Ukoliko nismo spremni da se odazovemo zovu jezika, mi i ne postojimo, nas, u bitnoj meri, nema. Razmatraćemo i fenomen BAČENOSTI (od pomoći bi nam na ovome mogao biti i Dis sa svojom poezijom). Rani razvoj egzistencijalističke misli pratili bismo od Kjerkegora i njegovog sumiranja straha i drhtanja. Za Hajdegera, strah i briga imaju odlučujuće uloge. Imamo li mi strah da se otvorimo za istinu svoga bivstvovanja? Kako da se približimo samima sebi, izlazeći na pravi put (Weg). Šumske staze ili putevi, zavisno od prevoda, poslužiće kao kursor (kao i Hajdegerova knjiga “Mišljenje i pevanje”). Na kraju, trudićemo se da OSVETLIMO, kakve posledice ostavlja u istoriji mišljenja Hajdegerovo preusmerenje sa subjekta ili svesti na BIĆE. Postavićemo pitanje, donekle retorsko, šta nas sprečava da se u potpunosti ostvarimo kao BIĆE?