Iako je prošlo skoro pola veka od početka debate o eutanaziji, ona i danas predstavlja gorući problem koji budi mnoge kontroverze i zauzima izuzetno značajno mesto u bioetičkoj debati. Problem je već u iznalaženju dobre definicije.

Zato je važna pojmovna analiza da bi se izbegla dvoznačnost i druge nejasnoće. Naime, već sama etimologija reči eutanazija baca senku na jasno definisanje njenog značenja: da li je način smrti ili sama smrt ono što treba da bude dobro za onoga ko umire? Takođe, konvencionalno mišljenje razlikuje pasivnu i aktivnu eutanaziju, i sklono je da prvu smatra moralno opravdanom dok drugu inkriminizuje. Međutim, ima i onih autora koji ukazuju na kontradiktornost ovakvog stanovišta: jer ako jednostavno uskratimo lečenje, pacijent može da umire duže i tako može da pati više nego što bi patio kada bi se preduzeo direktniji postupak i kada bi mu se dala smrtonosna injekcija.

Refleksija o eutanaziji otvara i mnoga druga pitanja. Argumenti koji se iznose u prilog eutanaziji pretpostavljaju postojanje prima facie prava na odbijanje tretmana održavanja u životu, odnosno prava na smrt.

Da li, međutim, takvo pravo implicira i pravo na pomoć kod umiranja – pravo na asistirano samoubistvo? Da li postoji opasnost od progresije dobrovoljne eutanazije u nedobrovoljnu? Koja je tačno uloga informisanog pristanka? Da li bol može zazuzeti mesto autonomije? U krajnjoj liniji, na koji način pristupiti pravnoj regulaciji eutanazije kada kompleksnost njene prirode zahteva moralnu refleksiju koja možda nadilazi semantičke okvire pravnih kategorija. Problem eutanazije, dakle, predstavlja ne samo medicinsko, već etičko, socijalno i pravno pitanje koje zahteva dublju konceptualnu analizu.

 

O Bioetičkom društvu Srbije
Početkom aprila 2008. godine, sa sedištem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, osnovano je Bioetičko društvo Srbije. Cilj Društva je prevashodno da podstiče i razvija bioetiku, bioetičku edukaciju i bioetička istraživanja. (…) Osnivači Bioetičkog društva Srbije su brojni istraživači i eksperti iz prirodnonaučnih, društvenonaučnih i humanističkih disciplina, čija su intelektualna interesovanja poslednjih godina fokusirana na najrazličitije segmente bioetike – veoma popularnog intelektualnog projekta koji u sebe uključuje velik broj disciplina, a u cilju uspostavljanja jednog novog teorijskog i praktičnog tretiranja biosa, to jest celokupnog sveta života. Osim što je osnivanjem Bioetičkog društva Srbije započelo formiranje svojevrsne bioetičke arene Srbije, na ovaj način se otvara i mogućnost buduće saradnje i “umrežavanja” novoosnovanog Društva sa brojnim sličnim regionalnim organizacijama u cilju teorijskog i praktičnog angažmana na bioetičkom (re)konstruisanju čoveka i njegovog sveta.
Podatke o Bioetičkom društvu Srbije možete naći na sajtu: http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/centri/bds/index.dot?host_id=6023

Bioetika (iz Vikipedije, slobodne encikopedije)
Bioetika je poznata i kao biomedicinska etika. U pitanju je analiza i studija pravnih, moralnih, socijalnih i etničkih razmatranja koja uključuju i biološke i medicinske nauke. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetski inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih  tretmana, samoubistvo i prava pacijenta.