Govornici  će sa najboljim debaterima Beogradskog Univerziteta pokušati da daju odgovor na pitanje kako društveni mediji mogu da unaprede participaciju građana u demokratskom društvu.

Kroz hronološki prikaz procesa učešća građana u političkim procesima biće predstavljen način na koji se politički sistem menjao i prilagođavao uslovima vremena. Počevši od specifičnosti atinske demorkatije, prvih studentskih protesta u socijalizmu, studentskih i građanskih prostesta devedesetih, do današnjih aktuelnih „Facebook revolucija” i mogućnosti mobilizacije, participacije građana i pokretanja bitnih inicijativa putem online drutvenih mreža. Uvod diskusiji predstavljaće debata na kojoj će debateri sa Beogradskog Univerziteta simulirati diskusiju u atinskoj skupštini. U toku debate, publika će moći da putem svojih Twitter i Facebook naloga komentariše debatu na specijalnom on linezidu, što će biti vidljivo svim prisutnima, i tako doprineti usmeravanju stavova „svojih predstavnika“ u debatnim timovima.

Brojna istraživanja su pokazala da politički proces predstavlja veliku nepoznanicu za građane, jer se, pre svega, zakoni donose od strane predstavnika koji su prilično udaljeni od onih koje predstavljaju. Jednom u četiri godine„običan“ čovek odlazi na izbore, zaokružuje broj na listu papira isped sebe i tada možda jedini put u ovom vremenskom periodu ima priliku da učestvuje u političkom životu zemlje u kojoj živi. Politički predstavnici su daleko od njega, žive u paralernom svetu bez istinskog uvida u stvarne potrebe građana, kojih se sete neposredno pre čina „zaokruživanja broja na papiru“.
Ipak, civilizacijski napredak i savremeno informaciono društvo uvode danas čitav niz novih programskih alata koji se mogu korisno primenjivati u demokratskim procesima i institucijama. Internet je fenomen koji je dodao novu dimenziju svim životnim poljima, pa su tako tokom devedesetih godina, moć računara i dejstvo razvoja globalne mreže doveli do toga da je život postao mnogo jednostavniji i da se politički proces ponovo spustio na nivo „običnih“ ljudi.

Društvene mreže, blogovi i drugi društveni mediji omogućavaju građanima znatno veći pristup informacijama, ali i mogućnosti boljeg organizovanja i mobilizacije pri zajedničkom iznošenju stavova o važnim pitanjima za društvočiji su deo. Društveni mediji u stvari koriste internet i veb tehnologije da bi transformisali monolog tradicionalnih medija u dijalog društvenih medija. Oni podstiču demokratizaciju znanja i informacija, transformišu ljude i od konzumenata sadržaja pretvaraju ih u stvaraoce sadržaja. Novi društveni mediji omogućavaju „globalnu konverzaciju” u kojoj svako može učestvovati, razmenjivati mišljenje, znanje, ideje bez vremenskih i geografskih ograničenja, zaobilazeći tradicionalne načine komunikacije.

U antičkoj Grčkoj, kolevci demokratije, u većini gradova, postojao je zajednički javni prostor, najčešće gradski trg, gde su građani mogli da dobiju važne informacije i da diskutuju o političkim pitanjima. Današnja, „digitalna agora“,prisutna na društvenim medijima, olakšava revitalizaciju društva omogućavajući građanima da artikulišu svoje ideje i razmišljanja i uključe se u proces donošenja odluka. Jednostavnije rečeno, „digitalna demokratija“ se može sagledati kao neka vrsta povratka njenim antičkim korenima.

O TRANSEUROPA FESTIVALU (9 – 13. maj 2012)
ZAJEDNIČKI PROSTOR ZA EVROPSKE ALTERNATIVE
TRANSNACIONALNI FESTIVAL KULTURE, POLITIKE I UMETNOSTI je jedinstveni transnacionalni festival kulture, politike i umetnosti, koji se održava u 14 gradova širom evropskog kontinenta. To je zajednički i otvoreni prostor za kreiranje alternativnog shvatanja Evrope.

TRANSEUROPA FESTIVAL promoviše političku i kulturnu razmenu i zajedničko delovanje širom Evrope, kao i alternativne poglede na ekonomsku krizu, migracije i demokratsku participaciju. Dve nedelje debata, panel diskusija, performansa, umetničkih izložbi i instalacija, projekcija filmova i drugih simultanih aktivnosti, pripremanih tokom godinu dana na više od 100 zajedničkih radionica širom kontinenta.