U našem izlaganju, „Bioetika i književnost“, centralno mesto zauzeće trilogija Borislava Pekića, koja obuhvata romane: Besnilo, Atlantida i 1999. Smatramo da upravo ova dela od celokupne srpske književnosti na najbolji način problematizuju pitanje bioetike.

U Besnilu, kao što sam naslov sugeriše, problem etičnosti medicine povezan je sa izučavanjem virusa. Glavno pitanje koje ovaj roman postavlja jeste – da li nauka (medicina) služi onome što smatramo da joj je svrha, tj. lečenju ljudi, ili je želja za istraživanjem, saznanjem, njen glavni pokretač. Koja je razlika između naučnika i lekara, koliko je naučniku cilj ljudsko dobro, a koliko je želja za saznanjem prerasla u strast i postala sama sebi svrha? Upravo se ovo drugo tematizuje u Besnilu kada saznamo da virus, stvoren u laboratoriji zarad ispitivanja, nesrećnim slučajem dospeva na aerodrom u Londonu. Tako ljudi sa aerodroma, umesto da budu lečeni, postaju samo sredstvo kojim će nauka doći do novih saznanja o virusu besnila. Načelo po kome se ljudi mogu iskorišćavati zarad „viših ciljeva nauke“ u romanu je oličeno u liku profesora Libermana, za koga se pretpostavlja da je učestvovao i u monstruoznim eksprimentima koje su nacisti vršili nad Jevrejima. Tako roman uspostavlja još jednu značenjsku ravan, a tema našeg izlaganja dobija i istorijski kontekst.

Pored Besnila bavićemo se i drugim pomenutim delima trilogije, koja tematizuju još jedan značajan problem bioetike – odnos prirodno-veštačko. To nas dovodi do intrigantnog pitanja genetskog inženjeringa i kloniranja ljudi.

Da ne bismo temu ograničili samo na Pekića, pokušaćemo da damo i širu sliku ovog problema i tako pokažemo da pitanje bioetike ne mora biti isključivo vezano za 20, odnosno 21. vek. Od religijsko-mitskih priča koje govore o pogubnosti želje za saznanjem (Biblijska priča o Adamu i Evi, mit o Prometeju), preko ovog istog problema u književnosti (Geteov Faust), doći ćemo i do pitanja slobodne volje pojedinca (romani Dostojevskog i Kjubrikov film Paklena pomorandža), pitanja koje, verujemo, leži u osnovi našeg problema.