Neuroetika, gen(-)etika i nanoetika, sa jedne strane, naizgled narušavaju holistički pristup bioetici otvarajući pitanje opravdanosti tako suženih polja istraživanja, dok sa druge strane samo dosledno nastavljaju tradiciju razvoja bioetike na temelju izazova koje postavljaju nova naučna saznanja i tehnološka dostignuća. Neuroetika se razvija sa obiljem novih informacijama o ljudskom mozgu. Problematika koja je složena sama po sebi i širi se na sve oblasti (bio)medicine ne može ni da se prati, a kamoli dovede u fokus bioetičkih kontroverzi bez temeljnog poznavanja neuronauka, pa i kliničke neurologije i psihijatrije. Govoriti o mapi ljudskog mozga može ostati neostvareni san „bioetičaru opšte prakse“ i obrnuto, zaljubljenicima u neuronauke može biti teško da se orijentišu u novim dimenzijama i pitanjima koje njihova otkrića dostižu. „Balkanizacija“ (pojam koji je nastao na nesrećnom iskustvu sa ovih prostora i svakako ne podrazumeva kulturni milje kolevke evropske civilizacije, već je sinonim za neopravdane podele) može biti presudna u daljem razvoju bioetike i dovesti do onoga što je Tom Bečam (Beauchamp) nazvao „razvodom nekada srećnog braka između filozofske etike i medicinske prakse“.

 

Predavači:
Prof. dr Jovan Babić, redovni profesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta se primenjuje u primenjenoj etici? Filozofska analiza osnovnih normativnih pretpostavki bioetike”
 
Prof. Zoran Todorović, redovni profesor, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Biomedicinski pristup – da li mislimo na isto kada kažemo – bioetika?
 
Dr Veselin Mitrović, naučni saradnik, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
„Balkanizacija“ bioetike u svetlu sociologije – teorijski i praktični aspekti