U čemu je razlika između angažmana u tekstu i angažmana onoga koji taj tekst piše? Da li se jednog dana, zaista, kako to Breht piše, neće govoriti kako su bila “loša vremena”, već “zašto su njihovi pesnici ćutali”? Ćute li naši pesnici? Ako već ne ćute, pričaju li o zaista važnim stvarima? Šta nam danas – u vreme u kome se temeljno, ubrzano i svakodnevno menja izgled javne sfere – znače tekstualni mediji i mogućnost kompleksnije analize stvarnosti koju ti mediji sa sobom nose? Gde tačno počinje književnost, a počinje novinarstvo i da li je to uopšte važno pitanje?