Cenzura medija je tema koja zaokuplja javnost Srbije. Privatizacija je navodno trebalo da obezbedi nepristrasan odnos medija prema stvarnosti koju živimo. Ipak, realnost je da političke i ekonomske elite direktno ili indirektno oblikuju medijske sadržaje. Fokusiranost na tržišnu utakmicu u velikoj meri usmerava i sadržaje koje mediji plasiraju, a sve nesigurniji ekonomski položaj novinara i novinarki izravno utiče na njihov rad.

Kako je produbljivanje polja demokratije nemoguće bez dostupnosti relevantnih informacija, nameće se pitanje kako promeniti medijsko polje. Za ovo je nužno reflektovati i širi okvir u kojem ovo polje funkcioniše, pa postaviti i još jedno pitanje: da li je moguća promena polja bez promene sistema u kojem se ono reprodukuje?

Koje bi funkcije mediji trebalo da obavljaju i da li ih oni danas obavljaju?
Šta nam je donela i odnela privatizacija medija?
Kakav je danas materijalni položaj novinara/ki?
Koji su mehanizmi (auto)cenzure medija?
Kako graditi alternativu?