Profesor Janković kao da je otvorio kovčeg sa blagom i nekima otkrio, a neke podsetio na slojevitost i raznolikost stvaralaštva Milutina Petrovića. Ova knjiga govori o kontinuitetu umetničkog preživljavanja i doprinosi otkrivanju šta smo bili i ko smo sad. Detaljno, argumentovano i, što nije nebitno, na zabavan i zanimljiv način. Na trenutak, budućnost izgleda manje neizvesna.

BILJANA MAKSIĆ

U tajnom vrtu srpske kulture, u njenom središtu gde se nevidljive staze presecaju, obitavaju ljudi poput filmotvorca Milutina Petrovića. Poneki od njih imaju tanku dugačku cigaru i par mamuza, ali ne od zlata, već od tribalskog čelika. Poneki su poslati da stvaraju slike sa smislom, zvuke sa silom i ljudske odnose koji nas okrepljuju upravo kada im je vreme stiglo. Nova knjiga prof. Aleksandra S. Jankovića o Milutinu Petroviću štivo je koje čitaoca lako i trajno grabi. Izvor prvoga reda za sutrašnje istorije kulture.

ZORAN STEFANOVIĆ

Ne znam kad sam sa većim uživanjem pročitao filmsku publikaciju. Milutin u knjizi Aleksandra S. Jankovića govori o mom izuzetno velikom prijatelju, pesniku i reditelju Milutinu Petroviću. Knjiga je prvenstveno napravljena kako bi se obuhvatio njegov filmski i TV opus, što je urađeno Izvanredno! Uzbudljivo! Pametno! Za mene lično je Milutin veliki pesnik, u čijim sam stihovima pronalazio smisao života i lepotu ljubavi. Obećavam da ću se potruditi da priredim njegovu zbirku izabrane poezije, kako bi i drugi mogli da uživaju u njegovim stihovima. Njegov filmski dar dolazi iz poetskog sveta, tragovima Žaka Prevera, Egziperija, Huga Prata, Crnjanskog… Zahvaljujući prijateljstvu bio sam u prilici da sa njim glumim u neobičnim avangardnim predstavama „Levoruka žena“ A. Gavrilovića ili „Kosmički bednici“ K. Bunuševca. Glumio sam u njegovim spotovima iz perioda „Hita meseca“, poput „Uhvati ritam“ i „Fratelo“, u skečevima „Piratske TV“, gde sam glumio humoristu Vladimira Ostoju, u „Telefomaniji“, gde sam igrao Njonju i Dijabolika, koji gajtanom telefona davi Sonju Savić, u brojnim video-esejima u „Popovanju“. On je glumio u mom studentskom filmu Putovanje sa Kleo. Radili smo scenarije za nesnimljene igrane filmove Laguna sa Šaperom, Tako je govorio Fića sa Pajkićem. Trebalo je početkom devedesetih da režira seriju „Beograd bez sna“. Nikada nam se nisu realizovali ti važni projekti, jer da jesu, verujem da bi filmska knjiga o Milutinu bila još mnogo značajnija. I ovako je napravio čudo, što Saja besprekorno opisuje. Izvanredno! Uzbudljivo! Pametno!

Uzavreli art Beograd osamdesetih izranja sa stranica ove knjige, podseća na brojne prijatelje heroje i superheroje, uzdiže se u srebrnkastoj celuloidnoj izmaglici i obasjava čitav jedan kontinent zvani Milutin Petrović. Moja privilegija je što sam mu oduzeo dosta vremena u životu.

VLADIMIR ĐURIĆ – ĐURA

Aleksandar S. Janković je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, filmski i rok kritičar. Akademizacija filma i rokenrola (autor je doktorirao na Bitlsima, 2007) je verovatno ništenje suštine filma i rokenrola, zbog pokušaja racionalizacije i sistematizacije nečega što je instinkt, radost, očaj, ushićenje, uzbuđenje, tuga, što su snovi, nadanja, verovanja… ljubav.

Ova monografija na početku pokušava da etiketira umetnika, da ga stavi u kontekst epohe, rastavi na matematičke jednačine, učita šta treba, uglavnom šta ne treba. Međutim, ostatak je leksikon i spomenar u najboljem smislu, koji je portret umetnika u mladosti (i starosti). Ovo je knjiga o jednom vremenu koje uopšte nije bilo dosadno, o čoveku koji uopšte nije dosadan, zabeleženo od strane nekog ko je možda dosadan i treba da odvoji dosadne delove od onih manje dosadnih, kao da ih je uopšte i bilo?

Trifo–Hičkok ovo nije, mada pretenduje da bude.
Knjiga o Milutinu ovo nije, ovo je Milutin u knjizi.