Sergej Ejzenštajn je 1930, opirući se holivudskoj standardizaciji filmskog formata i zagovarajući vertikalni format filmske slike, izrekao sledeću rečenicu: „Želja mi je da intoniram himnu muške, snažne, muževne, aktivne, vertikalne kompozicije!“

Uprkos izrazito muško-šovinističkoj izjavi velikog sovjetskog reditelja, horizontalni format je ne samo ostao dominantan u filmskoj industriji, već se u narednih 30-ak godina proširio po horizontali na wide screen i cinemascope format. Samo su retki umetnici i eksperimentalni filmski stvaraoci imali ponekad hrabrosti da ovu konvenciju dovedu u pitanje.

Pametni telefoni su, međutim, gotovo sto godina kasnije, promenili pejzaž pokretnih slika i u ovom trenutku mobilni korisnici konzumiraju više vertikalnog videa nego ikada ranije. Konkretno, vertikalni video postaje sve popularniji među kreatorima sadržaja za društvene mreže jer odnos stranica obično odgovara načinu na koji korisnici mobilnih telefona drže svoje telefone, a time i načinu na koji sada gledaju video sadržaj.

Od 1980-ih godina kada je Brian Eno napravio svoje Video paintings, preko eksperimenata Makino Takašija i Tacite Din, pratićemo razvoj ovog specifičnog načina filmskog izražavanja, sve do Gzaviera Dolana koji je sa filmom “Mommy” (2014) nestandardni 1:1 filmski format uveo u bioskopski mejnstrim.

U uvodnom delu predavanja predstavićemo i osnovne probleme pri kadriranju vertikalne filmske i video slike.

O PREDAVANJIMA

Dom omladine Beograda je u februaru 2024 pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina. U 2025, u skladu sa sve bržim promenama na planu tehnologije, naročito onim vezanim za proizvodnju i reprodukciju slike i zvuka, koja je danas više-manje svima dostupna, kroz seriju od osam predavanja ispitujemo mogućnosti njenog korišćenja u dokumentarnom filmu. AI (veštačka inteligencija) se već široko koristi u dokumentarizmu, kao i VR (virtuelna stvarnost), dok društvene mreže (youtube, tiktok, instagram i dr) odavno imaju važnu ulogu u marketingu ali i u distribuciji filmskih i video sadržaja. YouTube je po nekim izvorima nastao upravo iz razloga da bi promovisao Machinima filmove, napravljene u video igrama. Zato ćemo posvetiti prostor svakoj od ovih platformi, kao i novostima na planu dokumentarnih filmova kreiranih u kompjuterskim igrama. Govorićemo i o nekim fenomenima koje nove komunikacione tehnologije donose u prvi plan: vertikalnom video zapisu, hibridnim filmovima, rezoluciji slike, novim formatima i načinima distribucije.

Pored ovoga, veoma aktuelno pitanje ekologije i dokumentarnog filma posmatramo kroz neke od najboljih dokumentaraca ove i prethodne godine koji su se bavili upravo ovom temom. Dva predavanja, vezana za svetske ekološke datume Dan planete zemlje, 22. aprila i Međunarodni dan pejzaža, 20. oktobar istaći ćemo predavanjima posvećenim ovim angažovanim temama.

 

O PREDAVAČU

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika (artist films). Dobitnik je više nagrada uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (Njujork, SAD), Centre Georges Pompidou (Pariz, Francuska), ICA (San Francisko, SAD), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Vroclav, Poljska), Steirische Herbst (Grac, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnog filma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Pariz) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv. Živi i radi u Beogradu.