Reč urednika: „Veštice iz Ilinaca” (Blum, 2023. Beograd), roman sačinjen od priča, otkriva nam još jedan od mogućih svetova, viđen očima žene, novinarke i književnice. Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. Stoga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše stvarnosti, iz revolta prema životu koji zna da bude okrutan i nepravedan. Šekspirovska ideja sveta kao pozornice na kojoj svako ostvaruje svoje uloge (Teatrum mundi) glavno je vezivno tkivo romana, s tim što autorka dodatno razvija tu ideju postavljajući pitanje: Da li su baš sve uloge nametnute? I da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene? Možda kroz dugotrajni proces individuacije, kroz promišljanje i obrazovanje, što je ujedno i put ka idealu slobode. Ako ga ne dostignemo, da mu se barem približimo što je moguće više.

Sonja Atanasijević je objavila romane: „Oni su ostali“, „Crveni krug“, „Bekstvo iz akvarijuma“, „Narandže za Božanu“, „Ko je ubio Alfija“, „Vazdušni ljudi“, „Velika laž“, „Spavaj, zveri moja“ i „Veštice iz Ilinaca“, kao i zbriku priča „Krilata tuga“. Dobitnica je nagrade Branko Ćopić Srpske akademije nauka i umetnosti, i dva puta nagrade Zlatni hit liber. Njene knjige bile su u najužem izboru za brojne značajne nagrade: NIN-ovu, Stevan Sremac, Žensko pero, Isidora Sekulić… Proza joj je zastupljena u nekoliko antologija i prevođena na francuski, engleski, bugarski, rumunski i makedonski jezik.