Period Božićnjeg posta kojim se život usmerava ka telesnom ulasku Boga u istoriju sveta je jedan od bogoslovski i duhovno najintenzivnijih perioda u liturgijskoj godini. On je obeležen, u praksi Pravoslavne crkve, naročitim biblijskim čitanjima, veoma inspirativnim za tumačenja. To je primećeno i od strane bogoslova koji pripadaju drugim hrišćanskim tradicijama. Koristimo priliku da predstavimo upravo jednu takvu knjigu, knjigu koja odražava uvide bogoslovskog predstavnika tradicije Reformaacije u susretu sa pravoslavnim predanjem. Knjiga sabira besede u kojima se tumače biblijska čitanja iz perioda Božićnjeg posta, ali i onog perioda liturgijske godine koji se naziva prva, druga, treća … „nedelja po Duhovima“ odnosno periodom između Veliko-posnog i pashalnog i predbožićnog perioda. S obzirom na to možemo reći da pisac knjige, dr Jasmin Milić, biskup Reformirane episkopalne crkve, ovim se nadovezuje na raniju knjigu (VELIKOPOSNE I PASHALNE PROPOVEDI) kompletirajući svoj osvrt na liturgijska čitanja Pravoslavne crkve.

Organizacija: Dom omladine Beograda i Biblijski kulturni centar

O CIKLUSU TRIBINA RELIGIJA I KULTURA U ISTORIJI I (POST)MODERNI

Nakon nekoliko uspešnih ciklusa tribina koje je Dom omladine Beograda realizovao u saradnji sa Biblijskim kulturnim centrom, a u okviru kojih smo se iz različitih uglova i vidovima međusobnog prožimanja, bavili temamama religije, civilizacije, kulture i istorij, tokom 2025. godine nastavljamo sa razmatranjem ovih oblasti. Kroz ciklus tribima “Religija i kultura u istoriji i (post)moderni” postavljamo šira pitanja: šta znači živeti u vremenu kada se kultura i religija dovode u pitanje, kada se tradicionalne vrednosti preispituju, a novi izazovi zahtevaju sveže odgovore? Možemo li iz iskustava prošlosti izvlačiti smernice za budućnost, i na koji način istorijske ideje mogu da inspirišu rešenja za savremene dileme? Savremeni svet karakteriše prefiks post-, tako da živimo u post-hrišćanskom svetu, post-(post) modernom dobu, a možda i post-kulturnom. I kultura i religija se suočavaju sa brojnim, često i zajedničkim izazovima sveta u kojem su se dugo podrazumevale, ali koji ih sve više doživljava kao suvišne ili čak strane faktore. Da li istorijsko iskustvo može da nam pomogne da u postmodernom svetu nađemo obrazac koji će religiji i kulturi obezbediti mesto i mogući uticaj?