Jasenovac je već punih sedamdeset pet godina pre svega simbol za ustaški logor, a tek zatim o njemu se razmišlja kao o mestu. O koncentracionom logoru Jasenovac napisano je mnoštvo knjiga, a na popisu žrtava koji izrađuje Javna ustanova i spomen-područje Jasenovac krajem marta 2016. nalazilo se 83.145 imena. Nažalost, ni to ni brojna svedočanstva nisu dovoljni, već poslednjih dvadesetak godina postoji potreba da se zločinački i genocidni karakter logora Jasenovac umanji ili negira. Knjiga Jasenovac – tragika, mitomanija, istina polemičan je i argumentovan odgovor na sve takve pokušaje.

Jasenovac – tragika, mitomanija, istina Slavka Goldštajn sa posebnim članom prof. dr. Ive Goldštajn “O broju žrtava jasenovačkog logorskog kompleksa” argumentirano, tačno i nadasve precizno rasclanjuje sve aspekte logora Jasenovac. Jasenovac i njegove žrtve ne mogu i ne smeju biti predmet današnjih političkih obračuna. Jasenovac jest, kako je i kardinal Stepinac rekao, “sramotna ljaga za NDH”, on je mesto posebnog pijeteta, te se o njemu može i mora pisati bez mitomanskih ideja, s razumevanjem tragičnih sudbina pojedinačnih žrtava i njihovih porodica, uvek i pre svega imajući u vidu celovitu istinu.

O autoru

Slavko Goldštajn rodio se u Sarajevu 22. avgusta 1928, odrastao je u Karlovcu, a od 1947. živi u Zagrebu. Od proleća 1942. do 1945. bio je partizan, u terenskim i borbenim jedinicama NOV-a, i odlikovan je Ordenom za hrabrost. Godine 1952. postaje član osnivačke redakcije „Vjesnika u sredu“ i odonda je neprekidno aktivan u novinarstvu, izdavaštvu i javnom životu Hrvatske, a do 1990. i Jugoslavije.

Bio je urednik kulturne rubrike „Vjesnika u sredu“, urednik i komentator Radio Zagreba i glavni urednik izdavačkog preduzeća Stvarnost. Osnivač je i direktor Univerzitetske izdavačke kuće „Liber“ (1970-1982), urednik hrvatskih izdanja „Cankarjeve založbe“ (1983-1990), Osnivač i urednik Novog Libera (1990-2015) i glavni urednik časopisa Erasmus (1993-1997).

Bio je predsednik Izvršnog odbora Poslovne zajednice izdavača i knjižara Hrvatske (1978-1982), predsednik Jevrejske opštine Zagreb (1986-1990), Prvi predsednik Hrvatske socijalno-liberalne stranke (1989-1990), Predsednik Kulturnog društva

“Miroslav Šalom Freiberger ” i predsednik Saveta Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac (2001-2005).

Objavio je više od šesto novinskih, publicističkih i esejističkih radova te predgovora i pogovora knjigama koje je uređivao, pisao je scenarije za dokumentarne i za igrane filmove (Signali nad gradom, Prometej s otoka Viševice, Akcija stadion i dr.), Koautor je knjiga „ Oblast Karlovac 1941“, „Holokaust u Zagrebu“ i „Jasenovac i Blajburg nisu isto“  te autor knjiga „Predlog 85 i 1941 – Godina koja se vraća“. Primio je niz nagrada za novinarsku, publicističku, izdavačku i filmsku delatnost.