Gospođa Koperfild nerado odlazi u Panamu s mužem, ali tamo upoznaje prostitutku Pacifiku, u koju se zaljubljuje. Gospođica Gering, s druge strane, nerado i naizgled iz čista mira, velelepnu kuću blizu grada zamenjuje straćarom na izlovanom ostrvu i okuplja oko sebe neobično društvo: prodavca nekretnina u potrazi za svojim umetničkim bićem, bivšu daktilografkinju koja očajnički traži nekoga ko bi joj, umesto nje same, ispunio život, starca koji veruje da ponovo može biti mlad…  

Gospođa Koperfild i gospođica Gering ponovo će ukrstiti puteve na kraju romana za stolom u mračnoj krčmi. Dve ozbiljne dame, stare prijateljice, sešće jedna spram druge da se ponovo upoznaju i što je još važnije – da otkriju same sebe.

 

Dubok, tajanstven, neobičan i duhovit, roman “Dve ozbiljne dame” (1943), za koji je Tenesi Vilijams svojevremeno rekao da zaslužuje da postane klasik više od ijednog drugog modernog romana, prvi put se pojavljuje na srpskom jeziku u prevodu Marije Obradović, s pogovorom Tatjane Rosić i predgovorom Trumana Kapotea, prvobitno napisanom za američko izdanje sabranih dela.

 

Neobična i upečatljiva dela Džejn Bolus manje su poznata široj publici, a za razliku od pisaca, kritika im nije bila previše naklonjena. Kao što gospođica Gering na neke osobe deluje pomalo uznemirujuće i često mora da tera ljude da razgovaraju s njom, i Dve ozbiljne dame pomalo su neprijatne, pomalo uvrnute, pomalo uznemirujuće, i umeju da razgovaraju samo s čitaocima nesklonim ubičajenom. Ili ćete ih udariti kišobranom (kao što će jedna malograđanka udariti gospođicu Gering) ili obožavati.

 

„Moja omiljena knjiga. Nijedan drugi moderan roman ne zaslužuje više od ovog da postane klasik.“ (Tenesi Vilijams)

 

„Jedna od najboljih modernih prozaistkinja. Nijedan drugi pisac nije u stanju da tako dosledno stvara tako kvalitetna i nesvakidašnja dela, a nesvakidašnje je neizostavan sastojak velike umetnosti. Džejn Bouls pruža nam, skoro bez izuzetka, taj najređi od svih užitaka.“ (Džon Ešberi)

 

„Zavidim čitaocima koji još nisu pročitali Džejn Bouls, kao i ljudima koji tek treba da pročitaju Mensfildovu ili Vulfovu i koji će tek doživeti ushićenje i šok i otkrovenje čitajući ta jedinstvena klasična dela.“ (Ali Smit)

 

 

O autorki:

Džejn Bouls rođena je u Njujorku 1917. Kao adolescentkinja obolela je od tuberkuloze kolena i majka ju je odvela u sanatorijum u Švajcarskoj, gde će brojne mesece provesti s nogom u šinama. U tom periodu javila se u njoj ogromna ljubav prema književnosti, ali i niz isto tako intenzivnih opsesija i strahova. Po povratku u Njujork, počela je da eksperimentiše s pisanjem romana i upustila se u seksualne avanture i s muškarcima i sa ženama.

Pola Boulsa upoznaje 1937, i naredne godine njih dvoje će se venčati. Medeni mesec provode putujući po Centralnoj Americi, koja će kasnije poslužiti Džejn kao mesto dešavanja jednog dela romana Dve ozbiljne dame. Roman je objavljen 1943. Kritika ga većinom nije razumela. Danas ima armiju obožavalaca.

 
Pol 1947. odlazi u Maroko da radi na romanu Čaj u Sahari. Naredne godine Džejn mu se pridružuje i nastavlja da piše, i to priče. Objavljuje nekoliko, uključujući i remek-delo Izviđački kamp Katarakt. Počinje i rad na drami U letnjikovcu. Drama će biti izvedena na Brodveju 1953, uz mešovite kritike. Džejn odlazi u Tandžer i nastavlja da piše, ali posvećuje se pre svega ljubavnoj vezi s Marokankom Šerifom, aferama s drugim ženama, i društvenom životu koji se često sastojao od pijanki.

 
Godine 1957. doživljava jak moždani udar zbog kojeg skoro potpuno gubi vid. Uprkos tome, rukopis za rukopisom svedoči o njenoj borbi da nastavi da piše. Stanje joj se pogoršava i posle boravka u različitim bolnicama, umire 1973.

Svojom ličnošću Džejn Bouls očarala je brojne ljude. Bila je izvanredno visprena i duhovita i uvek je radila i govorila neočekivane stvari. Bila je u svakom smislu iznenađujuća, u jednom trenutku tajanstvena a već u sledećem urnebesno smešna – isto kao i njena dela.