U negostoljubivim krajevima Južnog Čilea i Ognjene zemlje, bliže Antarktiku nego civilizovanom svetu, stisnuti između visokih planina Anda i uzburkanih voda Pacifika i Magelanovog moreuza, ljudi poreklom sa ovih prostora zajedno su gradili svetionike. Dijaspora hrvatskog i srpskog porekla, najvećim delom sa Brača, upuštala se u graditeljske poduhvate koji su do danas ostali kao vredni spomenici ljudske upornosti.

Oni su takođe i spomenici istrajnosti i prilagodljivosti, univerzalni za sve koji su – odlazeći sa ognjišta – u tuđini tražili rešenje za egzistenciju, a takvih je u našem regionu bilo u svakoj generaciji. Njihovi potomci danas se smatraju Čileancima, ali čuvaju sećanje na svoje pretke, o čemu govore radovi profesora Gorana Laušića Kinga (Srbina po dedi i babi), sa Univerziteta Magallanes, u gradu Punta Arenas – prezentaciji nalaza ovog istoričara biće ovom prilikom posvećena posebna pažnja.

Dokumentarni film o graditeljima svetionika u tim krajnje surovim i negostoljubivim uslovima podsetnik je na sve prethodne naraštaja ekonimskih iseljenika sa područja Balkana, i prvi izveštaj o njihovoj sudbini koji je došao do nas.