Svaka misao i emocija imaju potencijalnu svrhu. Kad potiskujemo, odbijamo te svrhe. Na primer, ako negiramo svoj strah, nismo u mogućnosti koristiti energiju koja je s njom povezana, niti možemo imati potpunu perspektivu o opasnostima koje pokreću strah.

Zamislite koliko bi svet bio lakši, kad bi se svaka druga osoba oslobodila glavne nesvesne igre i emocionalnog prtljaga koji nosimo sa sobom, gde god krenemo, te gomile nerazrešene energije iz problema koji stvaraju igre života koje nesvesno igramo u mnogim različitim varijacijama i kompulzivno. Po završetku procesa oslobađamo se svojih glavnih prinuda i više ne igramo skrivenu igru. Imamo slobodu … i slobodu od … Promene u životu postaju duboke i značajne.

Ovo predavanje je bukvalno za svakog, jer ne postoji osoba bez potisnutih emocija ili stresnih životnih situacija. Čime god se ne bavimo, to postaje naslagani psihološki sadržaj u našoj podsvesti, koji, kako bi se održao u “životu”, stvara situacije na podsvesti da se ponovno manifestuju – najčešće kada nam je to potrebno – često u obliku neprikladnom za situacije (kroz naše impulzivne i kompulsivne reakcije). Očitaju se kao obrambeni mehanizam koji se bavi duboko potisnutim emocionalnim bolnim iskustvima u traumatičnim, destruktivnim i disfunkcionalnim situacijama.

Kad znamo da imamo osećaj koji ne želimo osetiti, a to svesno pokušavamo izbeći, potiskujemo ga. Potisnuti aspekti često opisuju emocije ili želje, posebno one koji bi se mogli smatrati sramotnim ili uznemirujućim. To znači da smo preuzeli neugodne emocije s kojima nismo komforni (uglavnom povezani s iskustvima iz detinjstva) i sakrili ih u svojoj nesvesti do te mere, da više nismo svesni da ih uopšte imamo. Represija uzrokuje emocionalnu ukočenost. Potiskujemo tako što intelektualno negiramo stvarnost emocije i desenzibiliziramo svoju svest o kretanju i pritisku emocionalne energije u nama. Stepen u kojem potiskujemo jednu emociju ili senzaciju je stepen u kojem potiskujemo sve emocije ili senzacije. Na primer: kada odbijemo osećaj straha i besa, gubimo sposobnost da osetimo ljubav i zadovoljstvo/mir. Kada integrišemo tugu, mi imamo sposobnost da iskusimo radost, kada integrišemo agresiju, imamo sposobnost da iskusimo istinski mir. Kada integrišemo ljutnju, imamo sposobnost da iskusimo istinsku sreću, itd.

Dok god nešto potiskujemo, to nešto će istrajavati. A čovek u sebi ima i Jin i Jang. U sebi ima i dobro i loše, i lepo i ružno, sve je već u nama. Ali, dok god se nečem opiremo, ono će istrajavati i taj aspekt kreira situacije u životu, a ne drugi ljudi koji su samo naša ogledala.

Prosto je nemoguće videti nas same, jer vaše oči ne mogu da vide sebe, sem u ogledalu. Drugi ljudi su nasa ogledala, jer ne možete igrati sami svoju nesvesnu igru, potrebni su igrači – drugi ljudi, u kojima se ogledamo. Puno ljudi zna da su kapljice deo okeana, a malo ljudi je svesno da je moć okeana u svakoj kapljici. Bog, svesnost, duša ili kako god to zvali, je svuda. Nema ništa van toga. Jer je celovit, večnost i beskonačnost, izražena u multiverzumu i multivremenu.

Nakon predavanja posetioci će shvatiti da su sve emocije (dobre ili loše, očigledne ili potisnute) unutar nas, a da je sve što nam se dešava upravo proizvod unutrašnjeg nesklada. Učesnici mogu da integrišu svoje potisnute emocije u sebi („ceelokupno Ja“), bez zaobilaženja, skrivanja, ili potiskivanja. I jednom kada se integrišu u JEDINSTVU sebe samog, više ne kontrolišu naše misli i emocije, oslobađajući energiju koja je bila zaglavljena u otporima i potiskivanjima istih, i tek onda može da se iskusi ljubav i radost u životu. Jer, do tada smo bili previše zauzeti baveći se potiskivanjem, odbacivanjem, osuđivanjem, itd (kako sebe, tako i drugih).

U osnovi, čitav proces se sastoji u integrisanju potisnutih emocija kojima se opiremo, a koje vladaju našim životom ispoljavaju se kada nam najmanje trebaju, da bi se integrisale sa ostatkom celine – nama, stvaranjem okolnosti u našem životu koje su u prirodi dramatične i traumatične. Većina ljudi veruje da drugi ljudi stvaraju dramske okolnosti u našem životu, ali nakon predavanja prepoznaćete da u suštini, mi nikada nemamo odnose sa drugim ljudima, već sa našim konstruktima i projekcijama u vezi tih ljudi (u njima možemo videti samo svoje kvalitete ili mane – oni su naša ogledala) i uvideti da je drama zapravo stvorena našim potisnutim emocijama, da je neophodno da se integriše s ostatkom cjeline, kako bi nastavila process evolucije.