Kako osoba koja gubi pamćenje može da ispriča istinitu priču o prošlosti?

Postoji ceo niz filmova u kojima Alchajmerova bolest donosi na efektan način temu nepouzdanog pripovedača. Većina ovih filmova su igrani filmovi, od „Iris” sa Džudi Denč do „Čelične lejdi” sa Meril Strip. Međutim, ima i nekoliko dokumentarnih filmova koji su se poduhvatili ovog teškog zadatka, na primer Alan Berlinerov „Second Cousin Once Removed” iz 2013. godine. Najnoviji u tom nizu je film „Neizbrisiva sećanja” iz 2023, čileanske rediteljke Maite Alberdi, filmska majstorija u kojoj gubitak ličnog sećanja glavnog protagoniste postaje metafora za gubitak kolektivnog sećanja cele jedne nacije. Provešćemo vas kroz ovaj film, koji se nastavlja na ono što je Patricio Guzman uradio sa „Dugmetom od sedefa”, „Nostalgijom za svetlom” i „Kordiljerima snova”. Rediteljka gradi naizgled jednostavnu priču, ogoljenu na način na koji možemo govoriti o ogoljenosti filmova Roberta Roselinija ili Luisa Bunjuela.

„Preplavi me anksioznost kada ne mogu da se setim nedavnog događaja ili ime osobe koju sam sreo poslednjih meseci ili kako se naziva poznati objekat. Osećam se kao da se odjednom cela moja ličnost raspala… Pronalaženje metafore za opisivanje „stola“ je monstruozan osećaj, ali tešim se da postoji nešto još gore – biti živ ali ne prepoznavati sebe, ne znati više ko si…

Moraš da počneš da gubiš pamćenje, makar samo u delovima, da bi shvatio da je pamćenje ono što čini naše živote. Život bez sećanja uopšte nije život. Naše pamćenje je naša koherentnost, naš razum, naše osećanje, čak i naše delovanje. Bez toga smo ništa.” (Bunjuel)

O SERIJI PREDAVANJA U POTRAZI ZA GRANICAMA DOKUMENTARNOG

Dom omladine Beograda je u februaru 2024. godine pokrenuo seriju predavanja o temama vezanim za aktuelnu svetsku produkciju dokumentarnih filmova. Predavanja su fokusirana na fenomene i najnovije tendencije u okviru ove filmske vrste koja je doživela veliku afirmaciju tokom poslednjih 15 godina, a sada doživljava unutrašnju transformaciju, kroz aktivnosti autora koji istražuju granice dokumentarnog izraza: medijske, tehnološke, moralne, žanrovske, ali i granice između fikcije i stvarnosti, objekta i subjekta. Problematika društva spektakla (Society of Spectacle) koju tako tačno poentira 1967. francuski filozof i filmski autor Gi Debor, i danas je aktuelna, možda i više nego što je to bio slučaj pre 50 godina. Prateći ove tendencij pokušavamo da motivišemo mlade sadašnje i buduće aktere digitalnog sveta slika da sa radoznalošću gledaju i istražuju svet oko sebe, a možda i da pokušaju da ga promene. Spektakl nije zbirka slika, već društveni odnos među ljudima, posredovan slikama. (Gi Debor)

O PREDAVAČU

Vladimir Šojat je filmski autor, producent i video umetnik. Tokom svoje karijere duge preko tri decenije, bavio se različitim vidovima i žanrovima filmske proizvodnje, a poslednjih deset godina u okviru  producentske kuće Frakcija proizvodi dugometražne i kratkometražne dokumentarne filmove, eksperimentalne filmove i kao i filmove umetnika(artist films). Dobitnik je više nagrada  uključujući nagrade za najbolju montažu (Martovski festival 2022), najbolji dokumentarni film (Filmski festival Slobodna zona 2021, Filmski festival Forteca Perast, Crna Gora, 2023), kao i nagradu za najbolji video rad (Video Medeja, 2003). Njegovi filmovi i video radovi prikazani su u MoMA PS1 The Kitchen (New York, USA), Centre Georges Pompidou (Paris, Francuska), ICA (San Francisco, USA), Bauhaus (Desau, Nemačka), WRO Bijenale (Wroclaw, Poljska), Steirische Herbst (Graz, Austrija), MSUB (Beograd) itd. Osnivač je umetničke grupe artterror (sa Milicom Lapčević). Bio je gostujući predavač na Univerzitetu u Malmeu, Švedska (Radnička klasa na filmu, 2011), kao i predavač u ciklusu 12 predavanja u Domu kulture Studentski grad (Likovi u dokumentarnom filmu (2017-18). Autor je knjige „Dugo i netremice: pogled na likove u dokumentarnom filmu“ (DKSG 2019). Vodio je radionice eksperimentalnognfilma na Martovskom festivalu u Beogradu (2022-23), festivalu Alternative Film video (DKSG 2022), kao i u Društvu Slovenaca Sava (KINOAKTIV, od 2022). Supervizor je montaže na radionicama dokumentarnog filma Varan (Paris) i Varan Balkan (Beograd, Novi Sad, Mostar). Bio je član žirija niza filmskih smotri u zemlji i regionu. Član je udruženja DokSrbija i Kinetik kolektiv.

Živi i radi u Beogradu.