Većina će reći da je shvatila Makijavelijevo učenje kao određenu preporuku ili metod za opstajanje na vlasti. Međutim, ukoliko uzmemo u obzir sve okolnosti u kojima je ”Vladalac” napisan, kome je posvećen, kada je objavljen, kakav je bio odnos samog Makijevelija prema tom spisu, ubrzo se nalazimo u dilemi. Nižu se pitanja: koje je to bilo pravo političko mišljenje Makijavelija? U kakvoj je relaciji ”Vladalac” sa drugim spisima ovog autora. Kakve aktivnosti je Makijaveli obavljao u Firenci kao državni službenik, koliki je bio uticaj njegovih diplomatskih misija i njegov literarni uticaj na prelasku iz 14. na 15 vek.

Kako je moguće da je izraz ”makijavelistički” postao sinonim za samo-interesno ponašanje pri kojem ”cilj opravdava sredstvo” kada je to, ako detaljno analiziramo kontekst, nepravilno shvatanje Makijavelijeve filozofije?

Najzbad, budući da ni u jednom periodu za ovih 500 godina od kako je napisao ‘’Vladaoca’’ zanimanje za Makijavelija – bilo u vidu duboke mržnje, bilo kao izraz obožavanja – nije oslabilo, zbog čega je i na koji način Makijaveliju pošlo za perom ono što nije uspelo nijednom drugom misliocu?
O tome ćemo razgovarati sa filozofom Ivanom Milenkovićem, a povod je njegova nova knjiga ‘’Pohvala neslozi : Makijaveli protiv makijavelizma’’ (Fedon 2018.).