“Beli potop”, međutim, iako objavljen u Nolitovoj omladinskoj biblioteci, predstavlja malo ozbiljnije štivo koje se dotiče pitanja društva na granici utopije i antiutopije.  Smešten je u XXII vek, a izabrana je forma “nađenog rukopisa” da bi čitaocima pružio osećaj nepobitne stvarnosti, ali i da bi im istovremeno dozvolio da, sa odmakom od tri veka, otkriju koliko se (i zašto) ta stvarnost zapravo promenila.