Jedna od centralnih tačaka razmatranja biće upotreba veštačke inteligencije (VI) i specifično, ChatGPT-a. ChatGPT, kao moćan jezički model, koristi se za komunikaciju s korisnicima, pružajući odgovore, rešenja i informacije na različite upite. Međutim, kao i svaka tehnologija, i ChatGPT nosi sa sobom izazove i kontroverze.

Jedno od ključnih pitanja koja će se raspravljati je potencijalno smanjenje broja radnih mesta zbog upotrebe ChatGPT-a. Dok neki strahuju da će automatizacija i napredak veštačke inteligencije dovesti do gubitka poslova i ekonomskih promena, drugi tvrde da će se stvoriti nova radna mesta koja će biti usmerena na održavanje i nadgledanje ovih tehnologija. Diskutovaće se o tome kako se društvo može prilagoditi ovim promenama i obezbediti pravičan tranzicioni proces za radnike.

PETAR KOČOVIĆ je redovni profesor na Univerzitetu Union „Nikola Tesla“. Autor je 24 knjige ili poglavlјa stranih i domaćih izdavača u oblasti IKTa i prodaje, od kojih su Internet Marketing, Elektronsko poslovanje, Informatika postmoderna, Gejmifikacija, Računarstvo u oblaku, Internet stvari i 3D stampa samo neke od tema ovih knjiga. Autor je oko 100 naučnih radova.

Dao je preko 1000 intervjua za domaće dnevne novine (Politika, Blic), TV i radio stanice (RTS 1 i 2, Radio Novosti, Kopernikus, B92, Studio B, Radio Beograd 1 i 2). Bio je preko 100 puta Keynote Speaker. Završio je Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet gde je 1992 godine doktorirao ne temu iz oblasti računarskih nauka i geometrijskog modeliranja. Član je Američkog društva Mašinskih inženjera (ASME) od 1989 godine, Američkog društva elektro i elektronskih inženjera (IEEE) od 1988 godine i Njujorške akademije nauka od 1998.

DRAGAN ĆOSIĆ je, prema svim pokazateljima, voditelj jedne emisije sa NAJDUŽIM VODITELJSKIM STAŽOM NA SVETU KOJU VODI JEDAN VODITELJ! Njegov Пolarotor je obeležio 1408 izdanje prošle nedelje, a emisija se emituje puнe 33 godine. Postoje emisije koje su počele ranije da se emituju, alii h nije vodio jedan voditelj. Postoje voditelji koji imaju više nastupa kao što su DŽEJ LENO ili LERI KING. Ali niko nije trajao duže od DRAGANA ĆOSIĆA. U poslednje 3 godine, jedna od tema u svakoj emisiji je i veštačka inteligencija, aChatGPT se prati od početka.

Malo je poznato da je MIRJANA TASIĆ za vreme sankcija SRBIJI u period 1992-1996 sa malom grupom entuzijasta omogućila izlaz u svet. Prvi izazov na putu, koji traje više od 35 godina, je bio instalacija i održavanje EARN (European Academic and Research Network) čvorišta u Beogradu. EARN je bio prva međunarodna računarska mreža koja je povezivala akademske institucije u Evropi. Sve je dobro funkcionisalo do 1992, godine, kada Jugoslavija dobija sankcije Ujedinjenih nacija. Saobraćaj ka EARN mreži se prekida, jer je projekat akademske mreže Jugoslavije tretiran kao projekat Vlade Jugoslavije. Stoga je pokrenula inicijativu kod kolega iz Instituta Jožef Štefan u Ljubljani, sada Republika Slovenija, koji su bili nosioci projekta akademske mreže Jugoslavije da registruju ccTLD.YU koji treba da predstavlja Jugoslaviju na internetu. Međutim, kolege iz Sovenije nisu imale razumevanja za potrebe akademske mreže u Srbiji. Republika Slovenija je registrovala svoj ccTLD.si, ali nije imala dobru volju da omogući korišćenje .yu domena akademskoj sredini u Srbiji. Kako omogućiti korišćenje .yu domena. Mirjana počinje proces za prebacivanje administracije .yu domena u SR Jugoslaviju koja se u to vreme sastojala od zajednice Srbije i Crne Gore. Od 1992. godine do 1994. godine traje prepiska sa Džonom Postelom oko preuzimanja administracije .yu domena. Kada je proces završen, bilo je potrebno obezbediti infrastrukturu na kojoj bi .yu domen bio funkcionalan. Kada je 2006. godine, posle raspada SR Jugoslavije, Srbija postala članica UN, sazreli su uslovi da se formira organizacija koja bi vodila brigu o novom domenu Republike Srbije. Kao vd. direktor je u jesen 2007. je potpisala u ime RNIDSa sporazum sa ICANN-om. Mirjana je i dalje aktivna u radnim grupama ICANNa.