Nakon skoro 20 godina od otkrića prve vansolarne planete, danas (od 15. janura 2013. godine) je potvrđeno postojanje 853 vansolarne planete. To izuzetno otkriće je doprinelo da astrobiologija postane još ozbiljnija naučna disciplina – NASA je osnovala svoj Astrobiološki institut 1998. godine, sve veći broj univerziteta u svetu je u svoj kurikulum uveo i smerove astrobiologije, Međunarodna astronomska unija uvrstila je astrobiologiju u svoje aktivnosti, sve veća izdvajanja Evropske svemirske agencije i NASA-e za programe i svemirske misije posredno ili neposredno su vezane za mogućnost postojanja života van Zemlje. Proteklih nekoliko godina sproveden je niz istraživanja vezan za mogućnost postojanja života – u ekstremnim uslovima na Zemlji, u Sunčevom sistemu i širom naše galaksije Mlečni put. Mali deo tog velikog broja istraživanja su: istraživanje ekstremofila na Zemlji (organizmi koji opstaju u ekstremnim uslovima), koji su nam dali novi uvid mogućeg nastanka života, istraživanje mogućeg života u Sunčevom sistemu koji su u žižu javnosti doveli Saturnov mesec Titan i Jupiterove mesece (Evropu, Ganimed i Kalisto), i revitalizovali interes čovečanstva za Mars (misije “Phoenix “, 2008, roveri “Spirit“, prestao sa radom 25. maja 2011, i “Opportunity” još uvek operativan posle 9 godina na Marsu), najnoviji “Curiosity” rover koji je sleteo na Mars 2012, zatim Kepler misija koja se koncentriše na pronalazak vansolarnih planeta sličnih Zemlji i mnoge druge misije i projekti… 2012. godina je bila od posebnog značaja za astrobiologiju – naučnici iz Kepler misije su objavili mogućih 2000 kandidata za vansolarne planete, otkriveno je nekoliko vansolarnih planeta od izuzetnog značaja – jedna oko nama najbliže zvezde Alfa Kentauri, zatim Kepler 22b, prva super-zemljolika (masivnija od Zemlje) planeta u granicama nastanjive zone, dve planete oko Gliese 163, sisteme od kojih je jedna zemljolika u nastanjivoj zoni. Objavljeni su radovi koji daju novi uvid u to kako život može „preživeti“ u ekstremnim uslovima. Svako od tih otkrića privuklo je neverovatnu medijsku pažnju kako u svetu, tako i kod nas, tako skrećući pažnju naše naučne zajednice na to da je potreban događaj koji će omogućiti zainteresovanoj široj javnosti uvid u nauku koja stoji iza svega toga. Taj događaj je ASTRO VIKEND – Vikend astrobiologije u Domu omladine Beograda.

Kroz ASTRO Vikend astrobiologije predstavićemo najaktivnije predavače, naučnike –istraživače iz ovih oblasti i najinteresantnije teme astrobiologije. Dom omladine Beograda već pet decenija potvrđuje reputaciju  svojevrsnog alternativnog univerziteta i mesta slobodne javne reči. Direktan povod za ASTRO VIKEND  je fantastična posećenost serije predavanja „Verovali ili ne“ od strane široke i obrazovane publike, kojim je Dom omladine Beograda kao predavače predstavio seriju mladih naučnika i istraživača kao što su dr Milena Čukić, Ivan Milić, dr Bojan Novaković, Nemanja Martinović, prof. Tijana Prodanović, a koji su kroz naučne teme branili pseudo-naučne teze o skorijoj propasti sveta – Armagedonu.

ASTRO VIKEND je partnerski projekat Astronomske opservatorije u Beogradu, Računarskog centra Univerziteta u Beogradu (RCUB)  i Doma omladine Beograda. Pokrovitelj projekta je Centar za promociju nauke.

ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ И НА ФЕЈСБУКУ!

Позивамо вас да последњи викенд у овој години проведете загледани у небо и са нама направите сопствени Свемир.

АСТРО ВИКЕНД – Викенд астробиологије нуди маратон предавања најбољих стручњака и презентера науке, бројне приче и теме из области астрономије, астрофизике, астрохемије и наравно астробиологије, које последњих година изазивају све већу пажњу како научне заједнице, тако и шире јавности и медија. Шира јавност ће моћи да се детаљно упозна са актуелним истраживањима везаним за откриће ванземаљског живота кроз три дана предавања, научних филмова, ликовних радионица, презентација астрономских друштава, часописа, књига, филмова, друштвених игара, једном речју кроз три дана астробиологије. Упознајте могуће „ванземаљце“, упозајте Тардиграде или само дођите да видите телескоп или ексклузивно како изгледају метеорити који су пали на Србију. Можда вам то помогне да направите свој Свемир!

УЛАЗ ЈЕ СЛОБОДАН!!!

PROGRAM:

 

27. децембар

Програм у холовима (од 17 до 20 сати):

ИЗЛОЖБА МЕТЕОРИТА, 27-29.12.

Петничка метеорска група у сарадњи са Природњачким музејом у Београду организује ИЗЛОЖБУ МЕТЕОРИТА. Биће изложено 6 метеорита, који до сада никада раније нису излагани у јавности, и то:  Сокобањски метеорит, стеновити метеорит, пронађен 1887. године. Сведочанство о паду је забележио Јосиф Панчић. Биће изложен највећи фрагмент, масе од око 15 кг.  Јелички метеорит, стеновити метеорит, пао у октобру 1889. године на планину Јелицу, код Чачка. Фрагменте је сакупио Јован Жујовић, а на изложби ће бити изложен фрагмент масе око 7 кг.  Димитровградски метеорит, гвоздени метеорит, познат и као “димитровградско гвожђе”, откривен је 1948. године. Пречник овог метеорита је око 45 цм, а маса око 100 килограма. Козарачки метеорит, гвоздени метеорит пронађен у Босни и Херцеговини. Mundrabilla метеорит, гвоздени метеорит пронађен у Аустралији 1966. године. Укупна маса овог метеорита је 16 тона, а на изложби ће бити приказан само један фрагмент. Canyon Diablo, гвоздени метеорит откривен 1891. године у Аризони (САД). Управо овај метеорит је искоришћен за одређивање старости Земље радиогенетским методама. На изложби ће бити приказан један фрагмент.

Поред метеорита, Петничка метеорска група ће путем постера и презентација представити основне теме метеорске астрономије, методе посматрања и истраживања метеора. Посетиоци ће имати прилике и да на малим узорцима под бинокуларном лупом виде специфичности површине чак 24 метеорита из Петничке збирке метеорита.  Такође, биће изложена репродукција прве књиге из области науке о метеорима икада написане, “О ваздушном камењу”, аутора Атанасија Стојковића, коју је написао и објавио на славеносербском језику 1807. године на Универзитету у Харкову, где је био редовни професор физике, а касније и ректор.

 

ПРЕЗЕНТАЦИЈА АСТРОНОМСКЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ У БЕОГРАДУ – АОБ (27, 28. и 29.12)

Астрономска опсерваторија у Београду (АОБ) је једина научна институција у Србији која се професионално бави истраживањима у области модерне астрономије. Једна је од најстаријих активних научних установа не само код нас, већ и на простору југоисточне Европе (основана 1887. године). Уједно, она је и највећа астрономска институција на западном Балкану. Данас, са више од 40 астронома, од којих је више од половине доктора наука, представља један од најуспешнијих научних института у земљи.

Астрономска опсерваторија ће представити мању изложбу која представља њен развој од оснивања до данас. Упознаћете се како са развојем астрономске опреме и инфраструктуре од њеног оснивања до данас тако и са људима који су обележили период развоја астрономије кроз рад Астрономске опсерваторије. У брошури су представљени пројекти и астрономи који данас обележавају рад опсерваторије

 

ПРОМОЦИЈА ОНЛАЈН ЧАСОПИСА “ВЕЛИКИ ПРАСАК” (27-29.12)

Удружење ”Атеисти Србије” ће током три дана АСТРО ВИКЕНДА публици презентовати и поклањати ЦД-ове са свим бројевима часописа ВЕЛИКИ ПРАСАК.

У жељи да се приближи већем броју људи и да свој рад учини доступним јавности, Удружење „Атеисти Србије“ је покренуло онлине часопис ВЕЛИКИ ПРАСАК. Основни циљ часописа је да, као противтежу агресивном наступу верских заједница и њиховој пропаганди преко медија, представи јавности и научни поглед на свет. Научне теме које доноси овај часопис у својим бројевима су:  Психолошке импликације путовања на Марс код астронаута, Алан Тјуринг – отац савремених рачунара, Прецесија Земље, Настанак Универзума, Човек на Месецу, Основи еволуције, Еволуција и генетика, Астрологија – између сујеверја и псеудонауке, Постанак свемира.

 

у 18 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
ЧИНИ МИ СЕ ДА САМ ВИДЕО ВАНЗЕМАЉЦА?
Говори: др Тијана Продановић
На небу се често могу видети различити феномени. Неки од њих мање, неки више чудни. Неки препознатљиви, а неки потпуно мистериозни. Неки чак толико чудни да их називамо НЛО-има, неидентификованим летећим објектима. Али одакле они потичу? Да ли се то природа поиграва са нама или су то покушаји неке ванземаљске цивилизације да успостави контакт? Шта наука каже о феномену НЛО-а и постојању живота ван Земље? Са каквим се још другим чудним, потенцијално ванземаљским сигналима сретала наука?

др Тијана Продановић је ванредни професор на студијама астрономије-астрофизике у оквиру Департмана за физику у Новом Саду. Студије астрофизике завршила је 2001. године на математичком факултету у Београду, а докторирала је 2006. године на Универзитету Илиноиса у Урбана-Шампејну, САД. Ужа специјалност јој је нуклеарна и честична астрофизика, односно све што се тиче порекла првих елемената у свемиру, космичког и гама зрачења. Осим теоријским бављењем науком Тијана се активно и практично бави и популаризацијом науке. Поред бројних популарних предавања победник је и националног такмичења Лабораторија славних (ФамеЛаб) за најбољег младог комуникатора науке, и организатор више фестивала науке и Ноћи истраживача у Новом Саду.

у 20 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
КОЛИКО СУ УДОБНИ ДРУГИ СВЕТОВИ?
Говори: Иван Милић
Екстрасоларне планете које смо до сада открили се међусобно много разликују. Чак и оне које су по величини сличне Земљи могу имати потпуно другачији састав атмосфере, температуру и тд. У овом предавању говорићемо о најзанимљивијим екстрасоларним планетама са аспекта потраге за животом, али ћемо се такође позабавити и модерним техникама које се користе да би се испитале атмосфере екстрасоларних планета и што боље проценили физички услови на истим. Покушаћемо да проценимо колико нам овде могу помоћи најмодернији телескопи који тек треба да буду изграђени, као што је 40-метарски Е-ЕЛТ.

Иван Милић је студент докторских студија астрофизике на Математичком факултету у Београду. Ради као истраживач – сарадник у Астрономској опсерваторији у Београду. Бави се преносом поларизованог зрачења у звезданим атмосферима, посебно у атмосфери Сунца. У оквиру ових области, посебно га занима утицај магнетног поља на формирање спектара молекула у Сунчевој атмосфери. Од 2010. до 2013. године био је вођа семинара астрономије у Истраживачкој станици “Петница“.

 

субота, 28. децембар

Програм у холовима (од 13 до 20 сати)

Удружење САКУРАБАНА и Гренадиер представљају најновије друштвене игре

 

АД ”Руђер Бошковић” представиће публици телескоп

Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ једно је од најстаријих астрономских друштава у Европи и најстарије на Балкану. Када га је основала група студената 1934. године, друштво је имало свега неколико чланова, док данас окупља преко 700 љубитеља астрономије. Основна улога друштва је популаризација астрономије.  Астрономско друштво “Руђер Бошковић” бави се и аматерским посматрачким радом. У ту сврху је у оквиру Друштва 1964. године основана Народна опсерваторија која се и данас налази у адаптираној Деспотовој кули на Калемегдану. Почев од 1953. године ово друђтво издаје научно популарни часопис “Васиона”.

Програм на Астро викенду – Ово астрономско друштво донеће телескоп, о ком ће посетиоци моћи да питају све што их занима, да сазнају како се користи. Поред тога, биће одржана презентација о планетама, са снимцима и текстом, као и два предавања, прво под називом „Настањиви светови“ и друго „Тераформирање Марса“.

 

АД Алфа из Ниша – Презентација фотографија „Космичка трагања“

Астрономско друштво Алфа у Нишу је најстарије друштво љубитеља ноћног неба јужно од Београда. Оно је заслужно за популаризацију астрономије у целом региону кроз разне видове активности као што су популарна и стручна предавања, јавна посматрања, као и посебне посматрачке активности. Медју његовим члановима нарочито је истакнута и активност Миодрага Секулића у области астрофотографије, који је и један од оснивача друштва. Његови радови су објављивани у часописима и онлине интернет публикацијама. Имамо прилику да се упознамо са фотографијама које су настале на неколико локација као што су: Астрономска станица на Видојевици код Прокупља која ради у склопу Астрономске опсерваторије у Београду (познатој Звездари), Истраживачка станица Петница, те Дебело Брдо код Ваљева.  

 

Поставка АУ ЕУРЕКА из Крушевца: НЕБО ЗА СВЕ

Поставка АУ “Еурека” зваће се “Небо за све” на основу последњег успешно реализованог пројекта. У оквиру поставке буиће представљене фотографије са активности током реализације пројекта “Небо за све” који је реализован у периоду од јуна до новембра месеца у Крушевцу. Такође биће представљена мапа светлосног загађења која је направљена на основу визуелне методе мерења светлосног загађења. Такође биће представљена 4 постер презентације радова који су представљени на међународним конференцијама на којима је АУ “Еурека” учествовало у периоду од 2011. до 2013. године.

 

АУ “Еурека” настало је 2010. године са циљем да промовише и популаризује астрономију и науку у Крушевцу. Удружење је основано од стране тадашњих ученика астрономске секције у Крушевачкој Гимназији. Удружење функционише као неформална група и у периоду од 2010. до 2014. године учествовало је на многим међународним активностима и пројектима као што су: International Observe the Moon Night, Great World Wide Star Count, Global Astronomy Month…, као и на националним манифестацијама: Фестивал науке у Београду 2010., фестивал науке “Дани Еуреке” у Крушевцу, конкурс “Србија фотографише Месец”. Удружење активно организује јавна посматрања са разних локација у Крушевцу, научно популарна предавања у Гимназији и другим основним и средњим школама у Крушевцу, бави се астрофотографијом и тренутно активно ради на прикупљању средстава и писању пројекта изградње астрономске опсерваторије у Крушевцу. За своје активности удружење је награђено наградом од стране Града Крушевца и Канцеларије за младе поводом Дана Младих 2013. и наградом “Младград 2013” додељене у Београду за активан допринос побољшању повезаности младих и локалне самоуправе. Удружење тренутно има 14 активних чланова, од којих су већина средњошколци. Више информација о удружењу можете наћи на сајту www.eureka.nebjak.net

 

 

Издавачка кућа ХЕЛИКС – Најновија издања из области популарне науке (28. и 29. 12)

Издавачка кућа Хеликс основана је 2005. године са циљем да српско тржиште књига обогати најбољим светским насловима из области популарне науке. Наши читаоци ће моћи да уживају у делима писаца који имају дар да формални језик науке преточе у узбудљиво штиво што се с лакоћом чита и разуме. Ричард Докинс, Брајан Грин, Мичио Каку, Карл Сеган, Мет Ридли, Стивен Пинкер, Џон Грибин, Пол Дејвис и многи други познати аутори чине стваралачку базу чија дела Хеликс објављује на српском језику.

Научнопопуларне књиге у издању Хеликса намењене су читаоцима који желе да добију јасне и разумљиве одговоре на важна питања савремене цивилизације и технолошких изазова двадесет првог века. Оне подстичу логичан и рационалан начин мишљења и критичког расуђивања, као темељно животно начело за доношење исправних закључака.

 

 

Астрономске групa Друштва истраживача ”Владимир Мандић – Мандa” из Ваљева

Астрономска група Друштва истраживача “Владимир Мандић-Манда” из Ваљева, једна је од шест активних група овог друштва. Основана је 1973. године и од тада, па до данас, остварује значајне резултате у едукацији младих и пружа услове за бављење астрономијом свим заљубљеницима у ову науку. Основни циљ групе је популаризација астрономије, развијање научно-истраживачког духа код младих, едукација средине  и информисање младих о  тренутно популарним астрономским темама.

Група сваке године организује 10так истраживачких акција на околним планинама у циљу посматрања метеорских ројева, помрачења и осталих астрономских појава вредних истраживања. Поред тога, “Астрономи” се баве праћењем сунчеве активности, организовањем јавних посматрања и школа астрономије за све заинтересоване средњошколце за ову науку, астрофотографијом, етноастрономијом и сваке године присуствују астрономском кампу на Летенки. Једном недељно у просторијама Друштва истраживача, одржавају се састанци ове групе, на којима чланови држе предавања са циљем да се преостали чланови упознају са свиме што астрономија као наука проушава. У групи се тренутно налази око 30 активних чланова (углавном средњошколаца).

Ове године чланови Астрономске групе ће се на Астро викенду у Београду представити кроз паное и презентације, на којима ће причати о томе како се чланови у групи баве: посматрањем метеора, праћењем сунчеве активности, астрофотографијом и популаризацијом астрономије. Кроз фотографије са акција и догађаја, сликовито ће бити представљена свака активност, а чланови ће дати све од себе да кроз причу пренесу, не само радну атмосферу присутну у групи, већ и велику количину дружења и живахан, младалачки, истраживачки дух. На Астро викенд планира да дође око 12 чланова групе.  

 

у 13 сати, Астро кутак, Презентација роботизоване опсерваторије из Бачке Паланке

 

у 13.30 сати, Астро кутак, НАСТАЊИВИ СВЕТОВИ – Презентација АД ”Руђер Бошковић”.

Говориће се о могућностима постојања ванземаљског живота, о условима које једна планета, као и њена матична звезда, треба да испуни како би на њој био могућ живот.

 

у 14 сати, Астро кутак, Разговор о књизи ИЗМИШЉАЊЕ УФОЛОГИЈЕ Нине Куленовић

 ”ИЗМИШЉАЊЕ УФОЛОГИЈЕ – Конструкција науке о ванземаљцима” (Универзитет у Београду, Филозофски факултет) у традицији антропологије науке, уз комбиновање те под-дисциплине са методологијом истраживања популарне културе и нових религија, проучавају механизми конструкције уфологије или „науке о ванземаљцима“. Рукопис документује, контекстуализује и анализира несвакидашњи, готово незамислив, покушај да се створи наука ни о чему тј. да се дискурси, иницијално креирани у религијском и попкултурном дискурсу, трансформишу у научни дискурс. Путем комбинације анализе теоријских, методолошких, епистемолошких, логичких, реторичких, медијских и институционалних видова етаблирања једне „научне“ одн. „науколике“ дисциплине, размотрена су питања из домена опште методологије науке, и посебно методологије друштвено-хуманистичких наука.

О Нини Куленовић

Нина Куленовић ради као истраживач сарадник Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Ангажована је као сарадник у настави неколико предмета на матичном Одељењу. Дипломиала је на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета, на којем је завршила мастер и уписала докторске студије. Добитница је награде „Душан Бандић“ за најбољи дипломски рад одбрањен на Одељењу за етнологију и антропологију у школској 2009/2010. години. Објавила је више научних радова у зборницима и часописима, као и монографију Социјална онтологија у филму „Аватар“: Антрополошка анализа (2011), у едицији Етноантрополошки проблеми еМОНОГРАФИЈЕ.

 

у 14 сати, Велика сала, филм  ДОБА ЕВЕ (Eve no Jikan), режија: Јасухиро Јошиура

У организацији удружења Сакурабана, биће представљена мини серија Доба Еве (Eve no Jikan).

У блиској будућности, човеколики роботи постали су део наше свакодневице, замењујући људе у многим животним областима, од ризичних занимања до досадних кућних послова. Човечанство, међутим, не гледа баш благонаклоно на своје механичке помагаче – напротив, намеће се приступ по коме андроид није ништа више „жив“ од, рецимо, тостера или сличног кућног апарата. „Eve no Jikan“ се бави најкласичнијим питањем syberpunk-а – шта је живот? – кроз причу о посетиоцима кафића у коме су једнако добродошли и људи и андроиди, под условом да не прекрше једно правило: не смеју, наиме, да открију јесу ли жива бића или машине.

(Овај садржај није примерен за млађе од 13 година.)

 

у 14 сати, Креативна радионица за децу НАПРАВИ СВОЈ СВЕМИР

Програмом радионице руководиће Вишња Вујовић, архитекта и сценограф, и Мина Симић, графички дизајнер, а научну подршку ће пружити Немања Мартиновић, истраживач сарадник Астрономске опсерваторије у Београду. Деца узраста између 6 и 10 година имаће прилику да интерактивно, на што креативнији начин, сазнају што више о Сунчевом систему, Млечном путу и осталим астрофизичким и астробиолошким појмовима који су најмлађима можда апстрактни и недовољно познати.

 

 

у 14.30 сати, Астро кутак, ТЕРАФОРМИРАЊЕ МАРСА – Предавање АД ”Руђер Бошковић”

Сваким даном све више трошимо ресурсе наше планете. Једног дана, Земља ће постати премала за све њене становнике. Стога, треба трагати за неком новом планетом погодном за настањивање. Као најближи Земљин сусед и планета која има услове најсличније онима на Земљиној површини, Марс се чини могућом алтернативом. Тераформирање – поступак формирања земаљских услова на површини Марса.

 

у 15 сати, Астро кутак, Промоција књиге АСТРОНОМИЈА Николе Божића у издању Креативног центра

Никола Божић руководи Одељењем математичко-техничких наука у Истраживачкој станици Петница, учествује у међународним процесима који се тичу управљања интернетом, интересују га климатске промене, организује астрономска такмичења и друго. Ипак, највећи изазов за њега представља приближавање науке младима. Из тог разлога држи предавања, пише чланке за многе часописе и уређује научну рубрику портала Б92. Као национални координатор за обележавање Међународне године астрономије, 2009. године добио је плакету “Милутин Миланковић”. „Астрономија“ је књига која читаоце упознаје са основним принципима астрономске науке и открива им мноштво занимљивости које су у вези са њом. Читалац може сазнати шта је астрономија, каква све сазвежђа постоје, како настају помрачење Сунца и Месеца, од чега се састоји реп комете, шта су супернове, како настају црне рупе. Радећи вежбе предложене у књизи „Астрономија“, дете може само да открије и научи нешто више о различитим областима астрономије: да пронађе звезду Северњачу, да обележи сопствени меридијан, да прати Месечеве мене, да ноћу одреди где се налази, да распознаје сазвежђа, да загреје воду енергијом звезде!

 

у 15.30 сати, Астро кутак, Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“: Тридесет три године ЕМИТОРА

Емитор је званично гласило Друштва „Лазар Комарчић“. Од његовог покретања 1981. године па до данас изашло је 485+ бројева различитог обима, тематике, садржаја, сарадника, а све везано за жанрове научне фантастике, хорора, епске фантастике, популарну науку, итд. Један је од најдуговечнијих и најпостојанијих фанзина (не само ове тематике, већ уопште) у Европи. Поносни је носилац награде за најбољи фанзин Европског друштва за научну фантастику, освојене 2004. године на Еурокону у Пловдиву, у Бугарској.

Историја Емитора је умногоме и историја (научно)фантастичне стваралачке сцене али и фандома у Србији.

 

 

у 16 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
ПОРЕКЛО ЖИВОТА – ЖИВОТ, ВАСЕЉЕНА И СВЕ ОСТАЛО
Говори: Лука Михајловић
Предавање обрађује модерна сазнања о настанку живота, као и могућности и хипотезе за сва жива бића која су настала у знатно другачијим условима. Осим Земље и овоземаљских услова, предавање обрађује и могућност потенцијалне особине живота на гасовитим џиновима, другим световима, као и вештачких живих бића.
Питање настанка живота је једна од великих непознаница модерног доба. Иако и даље не знамо како је настао живот, дошли смо до разних сазнања и полако почињемо да сагледавамо слику фактора који су утицали на то да Земља буде плаво зелена планета препуна живих бића. Ово предавање покушаће да представи модерне теорије о настанку живота, као и да укаже на тешкоће дефиниције појма живот, чак и у оквирима наше планете. Како се већина научника слаже да постоји вероватноћа постојања живота ван Земље, разматраћемо услове у разним космичким „еколошким нишама“. Биће приче и о технологији и докле смо стигли са стварањем – вештачког живота.

 

Лука Михајловић, рођен у Београду, завршио Хемијски факултет, смер биохемије, где је запослен као истраживач сарадник. Петничар од малих ногу, тренутно је руководилац програма Биомедицине. Бави се молекуларном алергологијом и масеном спектрометријом. Заинтересован за све и свашта, од егзобиолотије и постхуманизма до филозофије природе, фотографије и путовања. Страствен заљубљеник у све што има везе са храном. У последње време се бави промоцијом и развојем молекуларне гастрономије.

 

 

у 17.30 сати, Астро кутак, ТАРДИГРАДЕ ИЗ ПЕТНИЦЕ или КО ЈЕ НА ПЛАКАТУ АСТРОВИКЕНДА, Говоре: Ана Тури и Тања Говљa

Ана Тури, студенткиња 3. године биологије у Новом Саду и Тања Говљa, ученица средње школе и полазница у Петници, откриће нам резултате својих истраживања Тардиграда.

Ана Тури нам открила ко је на плакату АСТРО викенда и зашто:

“Тардиграде или водени медведићи су група бескичмењака микроскопске величине са изванредном способношћу преживљавања у екстремним условима. У стању су да издрже температуре од -273 до +150 степени целзијуса, као и УВ зрачење и радијацију и до 1000 пута јачу од дозе коју може да преживи човек. Могу да издрже и супстанце као што су апсолутни алкохол, етар, течни хелијум и сумпорводоник. Али то није све. Тардиграде могу да преживе и у свемиру! Ако се питате где оне живе када нису у свемиру, па, живе свуда око нас. Упознајмо се са овим супер организмима!”

 

У 18 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
ЕКСТРЕМОФИЛИ – Ко? Шта? Како?
Говори: др Тања Берић
Треба ли тражити живот на температурама изнад кључања воде, у условима без кисеоника, у унутрашњости стена, при огромним дозама зрачења, у вакууму? О, да! За ту сврху не морамо напустити родну нам стену, али, упознајући такве облике живота у њиховом домаћем окружењу, можемо научити где бисмо могли наћи живот изван Земље. Упознајте екстремофиле, изузетну групу организама која колективно дефиниште физичко-хемијске границе живота заснованог на угљенику. У којим екстремним условима живе, како су се адаптирали на такве услове и шта су нас научили?

 

др Тања Берић, дипломирала је на Биолошком Факултету Универзитета у Београду 1998. године. Магистарску тезу одбранила је 2003. године. Докторску дисертацију одбранила је 2010. године. Од 1999. године запослена је на Катедри за микробиологију Биолошког факултета, Унивезитета у Београду, прво као асистен приправник, затим као асистент, а од 2010. године као доцент. Бави се научно-истраживачким радом на Катедри за микробиологију Биолошког факутлета, Универзитета у Београду и Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, у областима микробиологије, молекуларне биологије и биоконтроле. На почетку научне каријере бавила се изучавањем молекуларних механизама репарације ДНК, СОС индукције, мутагенезе и антимутагенезе кор прокариота. У последње време предмет њених истраживања је биоконтрола, тј употреба изолата из родова Бациллус и Псеудомонас, познатих произвођача великог броја једињења са антимикробним деловањем у најширем смислу, као потенцијалних агенаса за биоконтролу. Прати астробиологију из угла микробиолога.

 

у 19.30 сати, Астро кутак, Јавно читање старих бројева часописа ГАЛАКСИЈА

Часопис Галаксија је настао као ново издање (БИГЗ)  и наследила је Космоплов у марту 1972. године. Био је најважнији часопис за популаризацију науке и научне фантастике у СФРЈ, а излазио је једном месечно до деведесетих година. Публика ће имати прилику да евоцира успомене  и прелиста колекционарске примерке овог легендарног часописа. Галаксија је изнедрила и први домаћи кућни рачунар (назван по часопису „Галаксија“), дело Воје Антонића.

у 20 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
СУНЧЕВ СИСТЕМ: ЖИВОТ ПОРЕД НАС?
Говори: Немања Мартиновић
Мишљење о томе да ли је могућ живот ван Земље се драстично мењало током историје – а најдраматичније промене су виђене када се питање услова и живота везивало за непосредан комшилук, односно Сунчев систем. У 20. веку смо прошли пун круг од комуницирања са ванземаљцима на планетама у Сунчевом систему, до веровања да су сва тела само јалове пустиње, па натраг до уверења да за живот, па макар у микроскопским размерама, можда постоје сасвим реални услови ту близу нас. У овом предавању ћемо се бавити сазнањима која бацају ново светло на целу ствар и где то у комшилуку могу да постоје услови за живот.

 

Немања Мартиновић је студент треће године докторских студија астрофизике на Математичком факултету у Београду. Ради као истраживач – сарадник на Астрономској опсерваторији у Београду. Бави се еволуцијом галаксија и супермасивних црних рупа кроз космолошке симулације. Бави се и популаризацијом науке. Стручни сарадник је у Истраживачкој станици “Петница” на семинару астрономије.

 

недеља, 28. децембар

Програм у холовима (од 16 до 20 сати)

ИЗЛОЖБА МЕТЕОРИТА

ПРОМОЦИЈА ОНЛАЈН ЧАСОПИСА “ВЕЛИКИ ПРАСАК”

Удружење САКУРАБАНА и Гренадиер представљају најновије друштвене игре

у 16 сати,  Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
РЕД КОЈИ НАСТУПА ИЗ ХАОСА
Говори: др Милена Чукић

Да ли сте некада размишљали о томе да је већи део медицине, заправо заснован на законима физике? Да ли сте знали да су се до пред крај деветнаестог века лекари у великом броју земаља називали „физикуси“? Дакле, ако применимо оно што смо још у средњој школи учили из физике, бићемо у стању да разумемо на пример како функционишу наше ћелије, како функционишу читави системи органа и цело наше тело… ТО исто може да се примени на било који организам, у ствари.
Али, као што се развија физика ( и то све већом а понекад и непредвидивом брзином), и биомедицина, која та сазнања користи у феноменима које описује, мора да прати шта се то све променило у последњој декади или чак последњих пар година у осталим наукама како би се ти нови увиди корисно упортребили. Људима који нису уско специјализовани у томе, понекад није сасвим јасно како велика разлика у разумевању функционисања на пример мозга или срца се добије, ако применимо нека од последњих постигнућа у другим дисциплинама, физици најпре.
У овом предавању ћемо се бавити тиме како се полако са концепта хомеодинамичке равнотеже, полако у нашем разумевању функционисања организма прелази на концепт динамичке равнотеже. Из неких, вероватно културолошких разлога, кад се помене реч хаос, обично имамо представу о нечему што је лоше, али ћемо видети да то уопште није тако. Да ли сте знали да наше ћелије и системи важни за наше преживаљвање често тј боље рећи најшешће функционишу у стањима далеко од термодинамичке равнотеже? Да ли сте знали да се старење (и неке врсте обољења) могу између осталог препознати, а често и врло рано детектовати по томе што у физиолошким сигналима одређене особе запажамо смањење хаоса а повећање уређености?
Кад схватимо ово, биће нам јасније зашто се у многим митологијама чак помињало да је све настало из хаоса, и како се изгледа то правило свуда понавља па можда и у другим световима о којима још желимо да сазнамо више. Живот нас свеједно, стално изненађује; али, зар другачије не би било мало досадно?

др Милена Чукић је електроинжењер и доктор неуронаука, више од деценије се бави магнетном стимулацијом мозга и биофизичким механизмима које тако откривамо, а све у покушају да разумемо како наш мозак као један изузетно комплексан систем невероватних способноси и капацитета функционише.

у 18 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
МЛЕЧНИ ПУТ :  МЕСТА ПОГОДНА ЗА ЖИВОТ КАКАВ ПОЗНАЈЕМО
Говори: др Бранислав Вукотић

Галаксију у којој се налази наш Сунчев систем зовемо Млечни Пут. У њој сија неколико стотина милијарди звезда од којих неке, као и Сунце, имају уз себе везане планете. Обзиром на веома велики број звезда у Млечном Путу, за очекивати је да су неке од њих сличне Сунцу и да се око таквих звезда могу наћи планете сличне Земљи. Иако познајемо грађу живих бића на Земљи и начин њиховог функционисања, а нисмо имали прилике да изучавамо другачије биосфере од ове коју имамо на Земљи, не можемо дати одговор на питање о могућности постојања биосфера, тј. планета, са другачијим начином функционисања и изградње живих организама.  У вези с тим је логично да када истражујемо могућности за живот у Млечном Путу разматрамо у којој мери је нека звезда у нашој галаксији, око које би могле да круже планете, слична по саставу Сунцу и у којој мери је околина у којој се та звезда налази слична околини Сунца.
На почетку ће бити речи о карактеристикама Земље и Сунца које су битне за живот на Земљи: светлости која нам долази са Сунца, води на Земљи, као и какве све то везе може имати са вулканима. Такође ћемо се позабавити и неким другим планетама Сунчевог система у смислу шта је то што их разликује од Земље када је живот у питању. У наставку ћемо говорити о томе како су за живот битни услови на Земљи повезани са одликама Млечног Пута: расположивим материјалом за изградњу планета, густином звезда и по живот опасним зрачењима, као и каква је структура наше галаксије по том питању. Затим ће се размотрири како су се те галактичке одлике мењале током историје Галаксије, какве су данас, како би требало да изгледају у будућности, као и где се све могло наћи наше Сунце у тим временима. На крају ћемо говорити о могућностима за међузвездана путовања до других звезданих система и детекцију могућих биосфера које би се тамо могле пронаћи.

др Бранислав Вукотић је докторирао на тему „Галактичка Настањива Зона и астробиолошка комплексност“ на Математичком факултету Универзитета у Београду, 2010. године. Као први докторант међу домаћим астрономима који је докторирао на тему уско повезану са астробиологијом, одржао је неколико научно-популарних предавања, гостовао у домаћим ТВ емисијама и био учесник научно-популарних трибина, а где се разговарало о могућностима за живот ван Сунчевог система. Др Вукотић је као научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду ангажован на два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: „Видљива и невидљива материја у блиским галаксијама: теорија и посматрања“ и „Емисионе маглине: структура и еволуција“. Поред истраживања везаног за астробиологију, бави се још и мање научно-популарним темама, као што су остаци супернових, планетарне маглине и  статистика и анализа астрономских података. У својим истраживањима највише воли да употребљава  рачунарске симулације.

у 20 сати, Велика сала ДОБ, Главни програм предавања
ЗАШТО ЈЕ СВЕМИР НАСТАЊИВ?
Говори: др Милан Ћирковић
Потрага за животом (а нарочито комплексним и интелигентним животом) ван Земље очигледно је зависна од просторне и временске расподеле локација на којима постоје физички, хемијски и сви остали предуслови за абиогенезу. Ово се непосредно надовезује на проблем »финог-подешавања« физичких закона и космолошких параметара, односно посматрачких селекционих ефеката познатих и под тривијализованим именом “антропичких принципа”. Савремене астрономске науке снажно сугеришу да је само веома мали део свеукупне физичке реалности, мултиверзума, настањив. Испитивање општих предуслова настањивости представља део својеврсног “проширеног мандата” астробиологије. У овом предавању, кроз три примера – један космолошки, други на нивоу галактичке астрофизике, и трећи на нивоу планетарних наука – Др Милан Ћирковић ће показати колико овај “проширени мандат” астробиологије у периоду 1995-данас не само да доноси обиље теоријских и посматрачких резултата, већ и подстиче дубље

dr Milan M. Ćirković je naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu (Srbija), vanredni profesor na Departmanu za fiziku Univerziteta u Novom Sadu (Srbija) i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta (Velika Britanija). Odbranio je doktorat iz fizike na Državnom univerzitetu Njujorka u Stoni Bruku (SAD) 2000. godine, gde je prethodno magistrirao iz geo-nauka 1995. godine. Njegovi glavni istraživački interesi su u oblastima astrobiologije (Galaktička nastanjiva zona, SETI), analize rizika (globalni katastrofički rizici, epistemologija rizika) i filozofije nauke (antropička načela, filozofija fizike, studije budućnosti). Ko-uredio je antologiju Global Catastrophic Risks (Oxford University Press, Oxford, 2008), koja je pozitivno ocenjena i predstavljena u brojnim svetskim naučnim glasilima, uključujući Nature i Science. Autor je prvog udžbenika iz vangalaktičke astronomije na južnoslovenskim jezicima (Uvod u vangalaktičku astronomiju, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2008). Objavio je do sada 3 monografije (najnovija je The Astrobiological Landscape, Cambridge University Press, Cambridge, 2012) i oko 200 naučnih, stručnih i preglednih radova u istraživačkim časopisima i zbornicima, kao i preko 100 popularno-naučnih i novinskih tekstova. Preveo više naučno-popularnih knjiga, uključujući naslove Ričarda Fajnmena i ser Rodžera Penrouza.