Foto: Stanislav Milojković

Namera sa kojom je koncipirana izložba „Mesto susreta, razmene i inspiracije“ – Dom omladine Beograda 1964 – 2024, jeste podsećanje naših građana na raznovrsnost i širinu programskog usmerenja ove kuće kulture i umetnosti, ali i upozavanje nekih mlađih generacija sa njenim skorijim dometima.

 

Da značaj nekog mesta ne možemo pojmiti u potpunosti samo kroz njenu arhitektonsku formu, specifičnu lokaciju, arhivsku i dokumentarističku građu, autorske tekstove koji govore o specifičnim događajima, pojavama i ličnostima određenog vremenskog trenutka, predočavaju upravo fotografije Bojane Janjić i Nemanje Đorđevića. Ovo dvoje autora, predano posvećenih svojim profesijama i sa velikom strašću koju dele prema muzici, odabrali smo sa željom kako bi posetiocima preneli jedinstvene trenutke zabeležene njihovim aparatima, i dočarali magiju koja se dešavala i dešava unutar sala Doma omladine Beograda: Amerikane (nekadašnji Dansing, potom Pogon), Kluba (nekadašnji prvi Džez klub, potom St James i Bunker) i Velike sale (poznata i kao Bioskopska sala). Bilo da je u pitanju izložba, filmski festival, predstava ili koncert, to su dešavanja koja imaju moć da nas izmeste ili smeste baš gde je, ili nam je, potrebno, i samo fotografije mogu da nas delimično vrate u doživljeno na jednom duboko čulnom nivou. Da je u pitanju magija, poput nekog rituala, koja postoji samo dok je interakcija izvođača i publike prisutna, može da kaže svako ko posle jednog uzdižućeg i duhovno okrepljujućeg umetničkog iskustva izađe iz sale, a potom i na ulicu, u realnost svakodnevice.

Bojanu i Nemanju ističemo kao izvrsne umetnike, ali i drage i dugogodišnje saradnike i prijatelje kuće. Njihove fotografije predstavljene na dva odvojena ekrana govore o koncertim aktivnostima DOB-a u poslednjih petnaestak godina, ostvarene u sopstvenoj produkciji DOB-a ili u saradnji sa isto tako značajnim partnerima: Long Play, Bad music for bad people, Odličan hrčak, Pop depresija, MM concerts, Kontra, Glitch records. Kao i u svemu, pa tako i u našem slučaju, iza jednog uspeha stoji grupa ljudi, u našem slučaju zajednica entuzijasta i zaljubljenika u kreativnost i stvaralaštvo, koji svako na svoj način doprinose da se magija desi i opstane (umetnici, urednici, producenti, organizatori, inženjeri zvuka i svetla, scenografi, fotografi).

Pozivamo našu dragu publiku da poseti izložbu „Mesto susreta, razmene i inspiracije“, koja će u Holu Velike sale DOB biti otvorena do 26. decembra, i zaroni u lepotu zabeleženu na fotografijama Bojane i Nemanje, koja svakako ne bi postojala i bez njihovog doprinosa kao izrazito intuitivnih i kreativnih individua, sa osećajem za pravi trenutak. Za njih možemo reći da deluju kao produžena ruka izvođača jer njihovo stvaralaštvo razumeju, osećaju i dopunjuju kroz kreativnu povezanost.

Koji je bio Vaš prvi značajniji koncert u Domu omladine Beograda, kao publike i kao fotografa?

Da li se sećate svojih impresija?

Bojana Janjić: Mnogo je tu bilo dobrih nastupa, ali na mene je definitivno najveći utisak ostavio Mark Lanegan, a zatim Erlend Oye, potom Tuxedomoon, Straight Mickey, Vlada Divljan i Repetitor.

 

Zašto prevashodno volite da se bavite koncertnom fotografijom?

 Bojana Janjić: Tokom godina uspela sam da unapredim svoje veštine u različitim vrstama fotografije, kao što su portreti, dokumentarna, umetnička, komercijalna i mnoge druge, ali koncertnu fotografiju izdvajam kao posebnu umetničku formu. Volim izazove u kojima nastojim da akciju koja se dešava na bini i u publici dokumentujem i prenesem kroz priču. Osećaj mogućnosti beleženja i čuvanja takvih trenutka potpuno me je osvojio, a sve skupa zaokruženo je i mojim uživanjem u muzici.

Straight Mickey ant the Boyz, foto Bojana Janjić

 

Šta Vas najviše interesuje da zabeležite ili se jednostvno prepuštate atmosferi koncerta?

Bojana Janjić: Uvek se trudim da zabeležim jedinstvene i istovremeno veoma emotivne momente koji se dešavaju na koncertu, jer to je ono što ljudi žele da vide i pamte. Scenski nastup benda je izuzetno važan, a dobre fotografije mogu puno da ti kažu o izvođačima koje još nisi imao prilike da čuješ. Kada idem na koncert ono što želim da vidim jeste interakcija članova benda, strastvenost u izvođenju i učešće publike, a krajnji cilj svakako jeste zabava. Ukoliko nam, kao publici, izvođači to pruže, smatram da je moja uloga da ovekovečim upravo te momente, prolazne i dragocene, jer čarolija živopisnih fotografija jeste u mogućnosti pružanja ponovnog proživljavanja tih jedinstvenih trenutka.

Takođe, fotografišem ne samo ono što vidim, već i ono što osećam, i možda je ta emocionalna povezanost ključna za beleženje najintimnijih momenata. Težnja da napravim jednu savršenu fotografiju je moje merilo. Ona prenosi emociju, energiju i duh izvođača na način koji omogućava ljudima da „prožive“ događaj čak iako nisu bili prisutni.

 

Da li se na neki način pripremate za događaj, da li imate plan rada i čime sve možete biti ometeni ili uskraćeni za potpuni pristup?

 Bojana Janjić: Uglavnom se dobro pripremam, istražujem informacije o izvođaču i njegovom specifičnom stilu nastupa, gledam prethodne koncerte, izučavam scenske pokrete, dizajn svetla, pa čak i način na koji komunicira sa publikom. Sve navedeno mi pomaže da predvidim ključne trenutke koje bih želela da zabeležim. Takođe, unapred se upoznajem sa prostorom gde se održava koncert, proveravam osvetljenje i moguće pozicije iz kojih ću snimati, jer je svaki prostor specifičan i time uslovljava dinamiku rada i uvek zadaje drugačije izazove. Tehnička priprema je podjednako važna – odabir objektiva  i mentalna priprema za brze promene u toku nastupa.

 Wovenhand, foto Bojana Janjić

 

Koje koncerte ili izvođače biste posebno izdvojili, da su Vama lično značili kao umetničko iskustvo ili kao iskustvo saradnje sa muzičarima?

Bojana Janjić: Teško je izdvojiti samo jedan događaj ili fotografiju, jer je za mene svaka posebna kao nosilac priče koja joj prethodi. Mogla bih da kažem da sam najponosnija na fotografiju Nika Kejva koja beleži njegovu mračnu ali istovremeno poetičnu energiju, a to je ono što je na mene ostavilo najveći  utisak.

Igi Pop je stvarno jedan od najdinamičnijih izvođača koje sam ikada imala priliku da fotografišem. Njegova energija na bini je neverovatna – on je doslovno u stalnom pokretu, kao da ga muzika nosi kroz svaki trenutak. Upravo zbog toga, bilo je izazovno uhvatiti onaj savršeni trenutak u kojem se njegova sirova energija i karakter vide na najbolji način. Uprkos njegovoj neuhvatljivosti, to je ono što takve trenutke čini još posebnijim. Fotografija sa izložbe „Closer“ na kojoj je njegova pojava koncentrisana u samo jednom kadru beleži izuzetno redak, skoro neponovljiv trenutak. Njegov izraz lica nosi težinu godina provedenih na sceni  i ujedno je potpuno ogoljen pred publikom, ne samo fizički već i emocionalno.

Drugi dragi koncerti koje sam fotografisala su Editors, The Kills, Depeche Mode, Lenny Kravitz…

Iggy Pop, foto Bojana Janjić

 

Kada biste imali priliku da ispričate neku priču fotografijama koje imate u svojoj arhivi, šta bi to bilo? Neka ovo bude prilika i za začetak osmišljavanje nekih novih izložbi.

Bojana Janjić: Uh, sad ste me zatekli, moja arhiva je poprilično velika i raznovrsna, ima tu mnogo materijala i pregršt ideja mi se vrzma po glavi… Javljam uskoro 🙂

Arch Enemy, foto Bojana Janjić

 

Koje od fotografija predstavljenih na ovoj izložbi biste izdvojili kao Vama najdraže, bilo da je u pitanju sasvim lična stvar ili kao iskorak u stvaralaštvu?

Bojana Janjić: Mark Lanegan, Wovenhand, Acid Mothers Temple, Straight Mickey and the Boys, Erlend Oye, Arch Enemy, Darkwood Dub, svaka na svoj način.

Acid Mothers Temple, foto Bojana Janjić

 

Šta biste voleli da ostvarite u daljoj karijeri i kakvi uslovi bi Vam za to bili potrebni?

 Bojana Janjić: Imam dosta ideja i planova. Svakako želim da dalje razvijam svoj stil, kako kroz koncertnu, tako i kroz dokumentarnu i umetničku fotografiju koja mi je takođe bliska. Otvorena sam da istražujem i proširujem svoje veštine u sasvim različitim pravcima. Za tako nešto potreban mi je bolji pristup profesionalnoj opremi, ali i prostor za rad i štampanje fotografija za realizaciju ideja na višem nivou.