Stefan Boškoćević, foto Stanislav Milojković

Iako veoma mlad umetnik, Stefan Boškoćević ostavlja utisak vrednog, rešenog i odvažnog čoveka, za kojeg su prepreke izazovi i prilika za nova saznanja. O njegovoj ambicioznosti u prilog govori i to da je student dva odseka na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini.

Izložba „Tavan“ svakako ima prostornu odrednicu, ali je mnogo više vremenska i duhovna. Svojim zakoračenjem u prostor tavana Stefan je pokazao spremnost i zrelost da se suoči sa nekim svojim dečjim strahovima i zaviri u svet ispod površine. Ciklus radova predstavljen na ovoj izložbi jeste i jedan sentimentalni osvrt na vreme u kojem se živelo drugačije, sporije, sa više nade, optimizma, opipljivih vrednosti. Atmosfera izložbe nam je bliska onoliko koliko iskustvom pripadamo nekih starijim vremenima, a novim generacijama može izgledati sasvim arhaično, iako je to do juče bila realnost njihovih roditelja i bližih predaka. Postavlja se pitanje šta i kako čuvamo, na koji način prenosimo naša sećanja i čuvamo ih od zaborava, zapravo vrednosti utkane u našu svakodnevicu, običaje, ručno rađene predmete.

 

Po kom principu ste izabrali motive koje ćete predstaviti u svojim radovima izvedenim tehnikom akvatinte?

Stefan Boškoćević: Izložba „Tavan“ sastoji se iz tri tematska segmenta: prvi su porodične fotografije, drugi miljei i treći stari televizori, gramofoni i telefoni. Sve motive koje sam iskoristio za svoje radove pronašao sam na tavanu i njih inkorporirao u nove kompozicione celine. Tehniku akvatinte sam izabrao kao najadekvatniju za dočaravanje patine i duha prošlih vremena.

Na koje se sve načine promenila svakodnevica u Vašem okruženju?

Stefan Boškoćević: Sa napretkom tehnologije mnogo se toga promenilo, zanatski poslovi su skrajnuti, kao i interesovanje za njih, pre svega u odnosu na period mog detinjstva i odrastanja.

Koje navike, običaji, poslovi su i dalje živi u Vašem sećanju, a više nisu deo savremenog trenutka?

 Stefan Boškoćević: Mislim da su manja mesta bolji čuvari tradicije i običaja, kao i da lakše uspevaju da zadrže autentičnost svog lokalnog okruženja. Od mog ranog detinjstva pa sve do danas, u našem kraju nije se previše toga promenilo i mogu slobodno da kažem da ponosno čuvamo svoje običaje. Štrpce je pre svega poznato po proizvodnji šarskog sira, iako je danas sve manje proizvođača i dalje postoje manje zajednice koje ga proizvode i recepturu čuvaju od zaborava.

Koje teme su zastupljene u Vašem dosadašnjem stvaralaštvu?

 Stefan Boškoćević: Student sam dva smera na fakultetu i stoga je moje stvaralaštvo dosta raznoliko, u skladu sa tehnikama i temama u kojima se oprobavam i istražujem različite mogućnosti vizuelnog izražavanja. Na primer, do sada sam izradio seriju reljefa pod nazivom „U grču“, gde propitujem mogućnosti dočaravanja ljudskog tela uz pomoć linije i seriju grafika koji u fokusu imaju teme iz prošlosti. Pre početka svakog rad imam jasnu ideju o konceptu kojim želim da se bavim i podrobno istražim.

Šta Vas najviše interesuje u umetničkom stvaralaštvu i kako biste voleli da izgleda Vaš dalji profesionalni razvoj?

Stefan Boškoćević: Moj cilj je kontinuirani napredak, prisustvo na javnoj i umetničkoj sceni i rasvetljavanje ili skretanje pažnje na teme za koje smatram da su važne i od značaja da se o njima javno govori.

Kakav je danas odnos manje sredine prema umetničkom stvaralaštvu, kako se gleda na takav životni izbor i da li postoji podrška najbližeg okruženja?

Stefan Boškoćević: Moje mišljenje je da ljudi u manjim sredinama imaju strah od nepoznatog i da u većini slučajeva ne znaju kako da reaguju kada dođu u dodir sa umetnošću. Kada je u pitanju moja najbliža okolina, oni predstavljaju jaku podršku onome što radim i čemu težim.

Koje su prednosti i mane studiranja i življenja u manjoj sredini?

Stefan Boškoćević: Najveća prednost je to što je sve blizu, ljudi su povezani, a način druženja se dosta razlikuje u odnosu na ona u većim mestima, ovde smo svi kao jedna mala porodica. Mana bi bio nedostatak ili manji broj kulturnih programa i dešavanja.

Kako izgleda realnost i svakodnevica Vas i Vaših kolega sa fakulteta?

Stefan Boškoćević: Naša realnost se skoro uopšte ne razlikuje od studenata iz drugih gradova, svakodnevica nam se sastoji od odlaska na fakultet, druženja i izlazaka.

Šta biste voleli da nam kažete o Štrpcu, Zvečanu i Prištini mestima Vašeg življenja?

Stefan Boškoćević: Štrpce je mesto u kojem sam odrastao i proveo najlepši period mog života, mesto okruženo brdima, planinama i svežim vazduhom. Zvečan i Mitrovicu vezujem za društvo i period studiranja, osamostaljivanja i otvaranja novih vidika i prilika, kao i suočavanja sa problemima samostalnog života.

Šta za Vas znači grad Beograd, kako ga vidite i šta Vam je donelo predstavljanje u Galeriji DOB?

Stefan Boškoćević: Beograd za mene predstavlja grad raznolikih dešavanja, gde kultura i umetnost imaju značaj i direktan uticaj na građane, u kojem se živi ubrzano i gde bih sebe mogao da vidim. Predstavljanje u Galeriji DOB mi je kroz iskustvo donelo značajnu promenu u dosadašnjem stvaralaštvu, veliku medijsku pažnju koja će mi značiti u budućnosti, kao i potencijalnu mogućnost da lakše ostvarim neka nova poznanstva i saradnje.