Moderna nauka shvata da je materijalni svet, iako izgleda  gusto i čvrsto, u suštini sastavljen od energije i čestica koje zajedno titraju na različitim frekvencijama. Svemir može da se zamisli kao nešto što se drži na okupu nevidljivim energetskim „lepkom“. Psiholozi su ovu silu nazivali „kolektivno nesvesno“ koja predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i  izražavamo ga simbolično – bilo u snovima, umetnosti, Svetom predanju ili nauci.

Voda igra važnu ulogu u svetu simbolike i u mitu o stvaranju sveta. Ona često predstavlja izvor života. Uvek birajući najlakši put, pa je zbog toga i snažni simbol menjanja oblika. Voda je i dinamična i haotična, krećući se u talasima i spiralama i nikada ne idući pravo. Svete sile vode su univerzalne, a kao psihološki simbol povezuje se sa nesvesim, sa dušom, osećanjima i tokom života.

Pokušaji da se objasni poreklo života i kasniji odnos između  živih stvorenja i kosmosa predstavljaju najfundamentalnija interesovanja čovečanstva. Dominantna tema je shvatanje da mikrokosmos i makrokosmos postoje paralelno, tako da je život pojedinaca  usko povezan sa kosmosom.

Evolucija života u našim očima budi sliku toka svesti koja se angažuje u materiji kao da time iskopava podzemni tunel, pokušavajući da ide desno i levo, da postepeno prodire napred, dobar deo vremena odbijajući se o stene, a da ipak, barem u jednom pravcu, i uspe da se probije i ponovo objavi.