Foto: Jan Rusek

U okviru 42. Beogradskog džez festivala, 23. oktobra od 22.30 u sali Amerikana, Dom omladine Beograda, u saradnji sa Fondacijom Zbigniew Seifert i Poljskim institutom u Beogradu, predstaviće domaćoj publici najveće talente poljske džez scene, koji hrabro istražuju nove mogućnosti improvizacije i granice savremene muzike: Michał Modrzyński Trio i kvartet JuMa. Predvođen saksofonistom i kompozitorom Maksimilijanom Vilkom, bend JuMa svoj muzički izraz gradi na spoju slobodnog džeza, nordijske estetike i savremenih kompozicionih pristupa, istražujući odnos između unapred osmišljene strukture i kolektivne improvizacije. Povodom nastupa pred publikom u Beogradu, Vilk je govorio o razvoju sastava, albumu „Between Tides” i muzici koja nastaje kroz međusobno osluškivanje i spontanost.

JuMa se oslanja na slobodni džez, nordijsku estetiku i savremene kompozicione pristupe. Kako objedinjujete ove različite uticaje dok razvijate sopstveni muzički identitet?

Maksimilijan Vilk: JuMa crpi inspiraciju iz različitih uticaja, ali trudimo se da ih ne posmatramo kao zasebne stilove koje samo treba spojiti. Za mene je najvažnije da pronađemo muzički jezik u kojem ti uticaji mogu prirodno da deluju jedni na druge. Slobodni džez pruža nam slobodu i određeni intenzitet, dok je nordijska muzika uticala na naš pristup prostoru, atmosferi i tišini. Savremeni kompozicioni pristupi pomažu nam da organizujemo te elemente, a da pritom muziku ne zatvorimo za spontani razvoj.

Kao kompozitor i saksofonista, zainteresovan sam za stvaranje okvira, a ne za unapred propisivanje svakog detalja. Želim da naša muzika ima prepoznatljiv identitet, ali i da svaki muzičar dobije dovoljno prostora da unese sopstvenu ličnost. Zvuk sastava JuMa, u krajnjoj liniji, nastaje kroz međusobno delovanje naših individualnih izraza. Nije reč o oponašanju uticaja, već o tome da ih iskoristimo kako bismo razvili nešto što zaista osećamo kao svoje.

Album „Between Tides” zasniva se na ravnoteži između strukture i spontanosti. Kako ta ravnoteža funkcioniše u praksi kada muziku zajednički oblikujete na sceni?

Maksimilijan Vilk: Za nas struktura i spontanost nisu suprotnosti. Kompozicija može da pruži pravac, uspostavi određenu atmosferu ili stvori napetost, a da istovremeno ostavi prostor za razvoj muzike u neočekivanim smerovima. Na albumu „Between Tides” istražujemo taj odnos kroz ideju stanja između dva kretanja – svojevrsnog čekanja, neizvesnosti i prelaza. Neki elementi muzike pažljivo su komponovani, dok drugi nastaju kroz slušanje, reagovanje i zajedničko donošenje odluka u realnom vremenu. Forma može da se menja u zavisnosti od energije izvođenja i interakcije među muzičarima. Mislim da kolektivna improvizacija zahteva veliko poverenje. Potrebno je dovoljno dobro poznavati muziku da biste se u njoj osećali sigurno, ali i biti spremni da se odreknete sopstvenih ideja i odgovorite na ono što se dešava oko vas. Ta napetost između kontrole i otvorenosti jedan je od ključnih elemenata muzike sastava JuMa.

Sastav se brzo razvijao, od živih snimaka do otvorenije i istraživačkije muzike, a već ste dobili priznanja na nekoliko takmičenja i festivala. Kako vidite dosadašnji razvoj sastava JuMa i šta biste najviše želeli da istražite u narednom periodu?

Maksimilijan Vilk: JuMa se prilično brzo razvijao otkako smo osnovali sastav 2023. godine. Naš prvi album, „Live in Oliva”, zabeležio je energiju naših nastupa uživo. U narednim projektima, među kojima su „Fuzje Trójmiasta” i „The Chapel – Live in Narol”, nastavili smo da istražujemo različite kontekste u kojima naša muzika može da se razvija. „Between Tides” predstavlja još jedan korak u tom procesu, sa izraženijim fokusom na otvorene forme, kolektivnu interakciju i odnos kompozicije i improvizacije.

Pored umetničkog rada, razvijam i svoja akademska interesovanja. Tema mog master rada bili su faktori koji utiču na izvođenje džez muzičara. Tokom tog istraživanja posebno me je zainteresovalo kako individualno iskustvo, umetnički identitet i odnos prema tradiciji oblikuju lični muzički jezik izvođača. Ne posmatram istraživanje i izvođenje kao odvojene oblasti. Naprotiv, verujem da mogu da se međusobno dopunjuju i obogaćuju. Želim da nastavim akademsko istraživanje ovih pitanja, posebno u vezi sa improvizacijom, umetničkim identitetom i procesima donošenja odluka tokom muzičkog izvođenja. Ne zanima me samo kako muzičari improvizuju već i kako donose odluke i razvijaju sopstveni izraz kroz interakciju s drugima. Voleo bih da ta razmišljanja prenesem u svoj kompozitorski rad i dalji razvoj sastava JuMa.

Nagrade koje smo dobili predstavljaju važan podsticaj. Ipak, ne doživljavam ih kao cilj same po sebi, već kao motivaciju da nastavimo da razvijamo sopstveni umetnički identitet i istražujemo nove načine razumevanja i stvaranja muzike.

Nastupate u Beogradu u okviru Seifert Night programa – šta vam znači predstavljanje vaše muzike u ovom kontekstu i pred međunarodnom festivalskom publikom?

Maksimilijan Vilk: Nastup u Beogradu za nas ima poseban značaj. Zbignjev Seifert je važna figura poljskog džeza, tako da je prilika da predstavimo svoju muziku u okviru programa Seifert Night, uz podršku Fondacije Zbignjeva Seiferta, dragoceno iskustvo.

Vredi pomenuti da nam ovo nije prvi nastup u Srbiji. U aprilu ove godine svirali smo u Somboru i Subotici, u okviru međunarodne turneje koja je završena u Severnoj Makedoniji. Jedan od utisaka koji su nam ostali u najlepšem sećanju jeste publika – izuzetno angažovana, pažljiva i iskreno zainteresovana za našu muziku. Posle koncerata često su usledili zanimljivi razgovori koji su nam omogućili da svoju muziku sagledamo iz različitih perspektiva. Takvi susreti veoma nas inspirišu jer pokazuju kako muzika može da pokrene dijalog koji se nastavlja i nakon samog nastupa.

Zato nam je posebno drago što se vraćamo u Srbiju i nastupamo na Beogradskom džez festivalu. To nije samo prilika da JuMu predstavimo široj međunarodnoj publici već i mogućnost da ponovo sretnemo slušaoce koji muzici pristupaju otvoreno i radoznalo. Želimo da u Beograd donesemo sopstvenu perspektivu, ali i da ostanemo otvoreni za sve što može da proistekne iz ovog susreta.

Šta biste želeli da publika Beogradskog džez festivala otkrije u vašoj muzici tokom koncerta?

Maksimilijan Vilk: Voleo bih da publika otkrije da naša muzika može istovremeno da bude pažljivo osmišljena i potpuno živa u trenutku. Svaka kompozicija ima određenu umetničku ideju u svojoj osnovi, ali ne želimo da slušaocu namećemo samo jedno tumačenje. Čak i kada kompozicija ima jasno definisanu strukturu i polazište, uvek ostaje prostor za neizvesnost, rizik i neočekivane obrte.

U knjižici koja prati album svaku numeru prati opis kompozicionog koncepta na kojem se zasniva. Uvek podstičemo slušaoce da najpre preslušaju ceo album i razviju sopstvene asocijacije i tumačenja, pa tek onda pročitaju o našim prvobitnim namerama. Mislim da to otvara zanimljivu perspektivu na muziku i odnos između umetnika i slušaoca. Pokazuje koliko doživljaj iste kompozicije može biti ličan i različit. Nije poenta u tome da naše tumačenje bude jedino ispravno, već da stvorimo prostor u kojem slušaoci mogu da pronađu sopstvena značenja.

Nadam se i da će publika osetiti koliko je interakcija važna u našoj muzici. Ne sviramo samo svako svoju deonicu uporedo s ostalima, već neprestano slušamo jedni druge, odgovaramo na ono što čujemo i zajedno usmeravamo razvoj nastupa. Ponekad muzika postaje intenzivna i energična, a ponekad se otvara prema tišini, prostoru i osećaju kao da je vreme zastalo.

Ulaznice za koncert dostupne su na prodajnim mestima i onlajn putem sistema eFinity.

Organizator festivala je Dom omladine Beograda. Pokrovitelji su Grad Beograd – Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prijatelji festivala su SOKOJ i DPC Networks. Festival podržavaju Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Institut Servantes, Ambasada Portugala i Institut Kamoeš, Zbigniew Seifert Foundation i Mid Atlantic Arts. Kreativni koncept i vizuelni identitet festivala potpisuje Agencija McCann Beograd.